Page 3 - NNR 27

двојке“.
Косово је зато врућ кромпир. Заправо,
долазимо до тога да су понеки, све рушећи
Бориса Тадића, а до јуче му били страначки
ортаци, заправо озбиљно трасирали пут
овоме у чему сада живимо. Али није сигурно
колико сви они заједно, власт и опозиција,
схватају колико је зезнут овај бес народа.
А има га свуда. Нарочито у редовима за
тестирање на корону, у редовимна за пријем
у болнице, у редовима за чувених 100 евра
који, заправо, најбоље показују до ког нивоа
беде и лошег живота је обичан човек срозан.
То је и порука детету тог обичног човека
да се исправан живот и мукотрпан рад не
исплате, у односу на раскош у којој може
да се ужива као део „екипе“. Што, наравно,
има и своју цену која се плаћа и деловањем
испред Скупштине.
Са друге стране му се нуди толико
популарна флоскула „бежи одавде, иди
из ове земље“. Зашто да деца беже и иду
одавде? Па ово је њихова земља. Прелепа
захваљујући само једној пароли: „Изађи и Косову, иако их је много више него ових на и, очигледно, врло богата када и поред свих
гласај“. северу. Сад, зашто је опозиција дозволила који су је снашли са џеповима које убрзано
Мада, овако из овог мог угла са југа да ти људи апсолутно нестану из видокруга пуне, опстаје. Зашто да вам деца не живе ту,
Србије, све се нешто сматрам да је упитно грађана у Србији? Без обзира на то што се у поред вас? Зато што гласате за оне који увек
да ли, заправо, ова и оваква опозиција предходним годинама видело да се странке ствар преокрену у свој – А из вашег џепа?
у овом тренутку жели да освоји власт у не бирају због идеја већ због власти, ипак су Зато сте и обавезни да ствари поправљате,
земљи Сербијици. Јер, очигледно ови много неки од њих имали озбиљне одборе и људе сваки пут изнова. И да радите за своју, а не
моћни желе да заврше причу са Косовом. на Косову. њихову децу какогод да им се „вика татко и
Искуство са терена, изгледа да би и Београд мајка“. Мислите о томе увек.
врло радо да заврши причу са Косовом и НЕ БЕЖИ: Нарочито кад вам бију, хапсе и затварају
Метохијом. То што замајавају народ кунући децу.
се у патриЈотизам и штатијазнамштасвене У свом том вртлогу постало је питање И нарочито, поштоване колеге и
је само празна прича. Јер, да није тако чему „грађанске“ и оне друге припадности колегинице, када нас бију и са једне и са
различите врсте подстицаја Србима који су и скандирање на протестима испред друге стране зато што буквално само радимо
остали тамо и после толико година - да се Скупштине „Косово је Србија“. Наравно да свој посао и зато смо, очигледно, незгодни
селе.
…Са друге стране му се нуди толико
популарна флоскула „бежи одавде, иди
из ове земље“. Зашто да деца беже и иду
одавде? Па ово је њихова земља. Прелепа
и, очигледно, врло богата када и поред свих
који су је снашли са џеповима које убрзано
пуне, опстаје. Зашто да вам деца не живе ту,
поред вас? Зато што гласате за оне који увек
ствар преокрену у свој – А из вашег џепа?
Зато сте и обавезни да ствари поправљате,
сваки пут изнова. И да радите за своју, а не
њихову децу какогод да им се „вика татко и
мајка“. Мислите о томе увек…
Знам, знам пљуваће ме многи због овога,
али када се мало дружите са тим народом на
том „нашем“ Косову (и Метохији) видите
колико, заправо, они немају наду да могу
остати на својим имањима. Не, није то
патриЈотска прича из Београда , то је њихов
живот и осећај да, заправо, немају коме да се
обрате за подршку а није пожељно да смаи
одлучују о својој судбини и будужности своје
деце на том Косову. Постоје Срби (не мали
број) који желе да остану да живе на Косову.
Али, председник из Београда им поручују
да њих, заправо, нема. Њих нико више не
пита како им је, како живе, како комшије и ти који скандирају и „догодине у Призрену“ сведоци. И чувајте се. Без обзира на то да
Албанци, имају ли они неку идеју шта им (што не сад одмах, Призрен није забрањен ли верујете да корона постоји или верујете
је (њима и држави Србији) чинити даље. И град и, гле чуда, ипак има и Срба у њему) у светске завере. Ипак се причувајте. Вашу
кад их пита понеки, врло ретки, новинар, заправо, уопште, не мисле на те људе, који децу и ову несрећну земљу треба неко да
не одлучују се баш да говоре јавно. Боје се су, политичком вољом Београда избрисани воли, подржава и „изведе на пут“. Зато сте
„тројки“ са севера Косова које их подсећају и непостојећи. Нити их они занимају. Нити сви ви ту. И ми, незгодни саведоци.
на то да се они, заиста, ни за шта не питају знају како стварно живе. Питање је и да ли
и да никога није брига ни за њихов живот, лидере власти и опозиције уопште занимају Љиљана Стојановић
ни за њихову будућност. Јер њих и нема на људи. Или било ко ван тог чаробног „круга (Нови магазин)
Нова наша реч 3