Page 5 - NNR 25
P. 5

ЗАКЉУЧЕНИ И РАЗВЕДЕНИ БРАКОВИ У 2020. ГОДИНИ

         Према званичним подацима  су етнички хомогени бракови,  држављана Републике Србије,  децом, најчешћи су разведени
     у 2020. години у Републици  односно  бракови  које  су  и то 21.356 (90,5%) .        бракови са једним дететом –
     Србији закључено је 23.599  закључили супружници исте       У  истом  периоду,  у  2.450 (52,8%). Након развода,
     бракова, што представља пад  националности  –  20.667  Републици Србији разведено је  издржавана деца најчешће су
     од 33,6% у односу на претходну  (87,6%).  Исти    степен   8.687 бракова, односно за 20,3%  додељена жени и то у 3.225
     годину. Истовремено, 18.209  образовања    супружника   мање у односу на претходну  разведених бракова (69,6%).
     закључених  првих  бракова  својствен  је  највећем  броју  годину.  Број  разведених  Просечно трајање разведеног
     указује  на  пад  од  35,2%  закључених бракова – 16.537  бракована  1000  становника  брака у 2020. години износи
     у  односу  на  2019.  годину.  (70,1%),  а  када  посматрамо  износи 1,3. Просечна старост  13,6 година.
     Број  закључених  бракова  економску       активно ст  мужа при разводу брака износи    У региону Јужне и Источне
     на  1000  становника  износи  младожење и невесте, у 17.925  44,5 година, а за жене 41 годину.  Србије  закључено  је  4526
     3,4.  Просечна  старост  при  закључених бракова (76,0%)  Највећи  број  разведених  бракова, разведено 1685.
     закључењу брака за младожење  оба супружника су економски  бракова чине бракови с децом
     износи 34,8 година, а за невесте  активна  лица.  Највећи  број  –4.636  (53,4%).  У  укупном              И.С.
     31,5 година. Најзаступљенији  бракова закључен је између  броју разведених бракова са
       У СРБИЈИ НАСТАВЉЕН ТРЕНД ДЕПОПУЛАЦИЈЕ

         Процењен број становника у Републици Србији у 2020. години  промена у старосно-полној структури становништва, која се
      је 6.899.126 (процене су засноване на резултатима статистике  најбоље уочава на старосној пирамиди. У 2002, код оба пола,
      природног кретања и унутрашњих миграција становништва).  најзаступљенијаје популација старосне доби 45–49 године, док
      Посматрано по полу, 51,3% чине жене (3.538.820), а 48,7%  је у 2020, у укупној популацији, највећи удео мушкараца старих
      мушкарци (3.360.306).                                   40–44 год. и жена старих 65–69 год.
         Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа   У периоду 2002–2020, удео лица млађих од 15 година је
      раста становништва, у односу на претходну годину, негативна  смањен са 16,1% на 14,3%, док је истовремено удео старих (65
      и износи -6,7‰. Истовремено, процес демографског старења  и више година) повећан са 16,6% на 21,1%. Учешће женског
      становништва манифестује се ниским и  стално опадајућим  фертилног становништва (15–49 година) у укупном становништву
      учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом  у истом периоду је смањено за 2,4%.
      старих у  укупном становништву. Према подацима за Републику   Овакви трендови утичу и на смањење учешћа становништва
      Србију, у 2020. години удео лица старих 65 и више година износи  радног узраста (15–64) у укупној популацији, са 67,3% (2002) на
      21,1%, а млађих од 15 година има 14,3%.                 64,6% (2020). У истом временском интервалу, просечна старост
         Посматрано  на  нивоу  области,  у  Зајечарској  области  становништва је порасла са 40,2 на 43,4 године. На повећање
      забележен је највећи удео старих 65 и више година (28,9%) и  броја старих утиче и продужење очекиваног трајања живота,
      истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година  које за укупно становништво износи 1,9 година, од 72,3 године
      (11,2%). С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година  у 2002. до 74,2 године у 2020.
      је у Пчињској области (16,0%), али је највећи удео млађих од 15
      година најпре у Рашкој области (17,8%), а потом у Јужнобачкој       Становништво по типу насеља
      (15,6%) и Београдској области (15,2%).
                                                                 Према проценама становништва по типу насеља, у Републици
        Кретање процењеног броја становника у периоду         Србији преовлађује градско становништво (61,2%). Градско
                        2002–2020. године                     становништво је демографски млађе од становништва осталих
                                                              насеља. Просечна старост градског становништва је мања од
         У периоду 2002–2020, број становника Републике Србије   просечне старости становништва у тзв.осталим насељима,и то
      континуирано опада. На регионалном нивоу, једино Београдски   за 2,7 година.
      регион бележи раст броја становника, док је најизраженији пад
      у Региону Јужне и Источне Србије.                          Различите старосне структуре становништва по типу насеља
                                                              условљене су различитим фертилитетом, али пре свега разликама
      Старосна структура становништвау периоду 2002–2020.     у погледу смера и обима миграционих кретања.
                             године                                                                               Н.
         Осим промене у укупно броју становника, евидентна је и
      ПОДЕЉЕНИ УГОВОРИ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ                                             ТОП ЛИСТА
              ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

          Уручени су уговори организацијама и удружењима чији су пројекти остварили     ИМЕНА
      право на суфинансирање из буџета града. На конкурс је пријављено 64 пројекта, а
      комисија је одобрила 46, за шта ће из буџета града бити издвојено 12 милиона динара.   ДЕЦЕ У 2020.
      Уговоре је уручио градоначелник Горан Цветановић, који је подсетио да Лесковац
      издваја 9% буџета за културу.                                                    ГОДИНИ
          -Трудимо се да подржимо и помогнемо наше институције културе, а оне увек
      оправдају поверење и направљен је значајан помак на културној сцени нашег града.
      Значајна издвајања имају за циљ да се сваке године повећа квалитет и разноврсност   Десет  најчешћих  имена  која  су
      културних догађаја, а Лесковац заиста нуди разноврсне садржаје за људе различитог   добијале девојчице рођене у 2020. години
      укуса и за различите узрасте. Сигуран сам да ће одобрени пројекти допринети развоју   су: Софија, Дуња, Мила, Теодора, Сара,
      културе у нашем граду, јер је комисија водила рачуна о уметничким капацитетима,
      утицају на промоцију града, остварењу јавног интереса, доприносу развоја културног   Милица, Тара, Уна, Нађа и Николина.
      стваралаштва, одрживости пројекта и потребама циљних група.-               Код дечака ситуација је следећа: Лука,
          Биљана Миљковић, директорка Музичке школе „Станислав Бинички“, сматра да
      је комисија имала тежак задатак.                                           Лазар, Василије, Стефан, Алекса, Богдан,
          -Драго ми је што живим у граду у коме је уметничка сцена веома препознатљива   Вук, Филип, Михајло и Вукашин.
      не само у Србији, већ и шире. Подршка кроз пројектно финансирање нашег града је   Иначе, у Републици Србији су у
      значајно за реализацију свих манифестација и културних дешавања. Свим учесницима
      конкурса бих пожелела да у потпуности реализују своје пројекте, да подржимо једни   2020. години рођене 61.692 бебе.
      друге и подједнако уживамо у њима.-
                                                                           ИС

      Нова наша реч                                                                                                5
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10