Page 18 - NNR 22

ИЗБОРИ
Странка правде и помирења
УЛАГАТИ У ДЕМОГРАФСКУ ПОЛИТИКУ

Лесковчанима се на Широкој чаршији
представила и изборна листа Академик
Муамер Зукорлић – Само право – Странка
правде и помирења (СПП) – Демократска
партија Македонаца (ДПМ). Дејан Митић,
лидер лесковачког одбора Странке правде и
помирења, каже да ова странка излази само на
републичке изборе.
-На жалост не излазимо на локалне
изборе, јер сматрамо да то не би било у реду
из епидемиолошких разлога. Наиме, када
смо коначно дошли на ред да и ми добијемо
нотаре због оверавања потписа суграђана који
бу подржали нашу листу, догодило се увођење
ванредног стања због короне и више није било
никаквих могућности за наставак предизборних
радњи. Без обзира на све, ми ћемо свакако
пратити рад локалне скупштине и наћи начин да
као градски одбор Странке правде и помирења
допринесемо бољитку нашег града. На листи,
поред мене, је још два кандидата за посланике.-
Митић је до скора био члан Реформистичке
странке, али како сам каже, та странка
практично више не постоји, не функционише
као регионална странка.
-Најближа по програмском предељењу нам
је управо ССП, јер је заснована на програму
локал-патриотизма и регионализације, те -Морамо више средстава улагати у даље тамо живе, како би ојачали села. Морамо
активном учешћу ван Београда. Ми не делимо демографску политику, јер као народ нестајемо развијати регионалне центре, а не да нам о
људе по ничему, осим по томе јесу ли добри на овим просторима због исељавања. Сматрамо свему одлучује Београд. Погледајте ситуацију
или лоши.- и да сва правна и физичка лица у селима у Кукуловцу, тамо ни асфлат није могао да се
Далибор Стаматовић, такође кандидат за изнад 600 метара надморске висине морамо постави док директор „Путева“ Дробњак није
посланика, рекао је да ће се ова странка залагати ослободити пореза. До сад су људи из тих дошао из Београда.-
пре свега за мале средине, као и за аформацију крајева силазили у градове, мислимо да је време
породице и жене. да макар оне који сада живе тамо задржимо да и ИС

НЕВОЉЕ ЗА ПЧЕЛЕ И ПЧЕЛАРЕ

Да ли ће Србија ове године имати меда 1. јуна. До тог времена пчелиња друштва се кошници, које смо пре две деценије сматрали
било је питање на почетку и ове пчеларске развију до свог биолошког максимума и тако лошим, сада рачунамо као добре. Некада су
сезоне? буду спремна за велике уносе багремовог ти приноси били много већи, а тржиште меда
Зависило је од тога колико ће пчелињих нектара који касније у кошницама претварају је незасито. Ми имамо квалитетан мед, али
друштава преживети фебруарску зиму, јер се у мед. Тако је, како пчелари кажу, добрих година уколико и ова година буде лоша нећемо имати
показало да и здравље нације зависи од тога.. којима ова није ни налик. шта да понудимо тржишту“,зато пчелари
Због изузетно лоших временских прилика, Ова године су готово усаглашена два треба да се окрећу алтернативним пчелињим
али и неколико масовних помора пчела највећа неповољна утицаја на багремову производима како би могли да опстану
нарочито, прошла година завршена је са 40 пашу, а то су прошлогодишња суша (биљке се потврђује, „Полен, прополис, матична млеч
одсто мање приноса и готово без багремовог претходне године припремају за лучење нектара се производе у одређеној количини, али то
меда, а по свему судећи да је и ова година скоро за наредне ), и неповољни временски услови није пуно раширено. У Србији се на великим
идентична са претходном што се тиче приноса почетком маја, кад багрем почиње да меди. Уз пчелињацима произведе 10 до 20 килограма
меда. то, и воћна паша, која је претходила багремовој, прополиса, а на мањим до килограм, два
Без обзира што је пчеларство у Србији била тек половично добра, чак и мање од тога. годишње и то пчелари успевају сами да продају.
у експанзији, а наша земља има највећи број И неписано је правило да уколико нема великих Када би се мало више обратила пажња на ову
кошница по глави становника на свету, Србија снегова и влаге у земљишту обично изостане производњу могло би више да се произведе и
није имуна на глобално нестајање овог инсекта, багремова паша. Тј. недостају нам дуге зиме прода пошто у околиним државама прополис
без којег је и опстанак људске расе немогућ. са снежним покривачем, јер смо сведоци да има већу цену и тржњу него код нас“, полена
- То нестајање пчела се одражава и на имамо топле јесени, а хладна пролећа. у нашој земљи произведе се до 50 тона на
нашим просторима, а Европска комисија, , Ове године готово да није било дана са годишњем нивоу, мада ту има много више
детектовала је 17 узрока нестајања. Један од повољним условима за рад пчела. Цветање простора за већу производњу. „Мало већом
главних проблема, поред глобалног загревања, багрема је дочекало хладно време и кишовити афирмацијом на тржишту могли би доћи до
недостатка полена, монокултуре и утицаја дани и багрем једноставо није било нектара. веће продаје“.
пестицида, код нас је вароа која наноси велике Тренутно стање није охрабрујуће јер Генерално изузетно лоша година која скоро
штете. Ми имамо ситуацију да су пчеле понекад је велики дефицит хране, пчеле су у свом идентична са претходном и само захваљујући
изложене једноличном полену, рецимо када биолошком максимуму, потребно је велика субвенцијама које ресорно министарство
иду на опрашивање само јабуке или неких количина хране које у овом тренутно због пољопривреде даје већ уназад неколико година
других воћарских култура, али ту нема корова изузетно лоших временских услова нема у где је пчеларство препознато као изузетно
које сузбијамо на све могуће начине. Највеће природи. Како би се задржао радни елан код важна грана пољопривреде даје пчеларима
приносе меда пчелари увек очекују од цвета пчелињих заједница и наставио несметан занос наду да могу пребродити овакве тешке услове
багрема, који у нашим климатским условима матице потребно је обавезно потенцијално у којима се сада налазе.
почиње да цвета 1. маја и зависно од надморске прихрањивати друштва шећерним сирупом. МА Ненад Стефановић
висине и микроклиматских услова, и траје до Приносе меда од 15 до 20 килограма по ПССС Лесковац
18 Нова наша реч