Page 7 - NNR 2

“Нова Наша реч” у посети Турској (3)
МОСТ СТАР КАО ВРЕМЕ

Пише: зграде миљама около, стоји
Александар Стојановић џамија Шабанчи. Названа по
богатој породици, која, поред
Снажан ручак, испуњен донација становништа, беше
укусима од којих трепери финансирала изградњу храма,
непце, као што то чине црквена она од 1998. године неумољиво
звона у данима празновања, доминира видокругом, што
доминирао је нашим другим својом лепотом, што својим
даном на једном упечатљивом габаритима. Маленим се
путу кроз Адану. Зелене салате осећа свако ко крај ње прође,
и пурпуне маслине, пикантне што не треба да чуди, будући
пите и киселкасте чорбе, били да џамија уистину представља
су само увертира у оно што су импресиван објекат, са
нам спремили наши домаћини. минаретима готово стотину
На ђаконијама, дефинитивно метара високим, и са куполом
нису штедели. која у пречнику има дужину
кошаркашког игралишта.
БАКЛАВЕ И ЦРКВА Здање које се лако уочава, још
лакше памти, али зато тешко
Припремили су телетину или никада, не заборавља.
у сосу, пилеће ражњиће,
јагњетину која се топи у својој печене овчетине, зачинског са самопоуздањем мермерног РИБА БЕЗ КОСТИЈУ
слаткоћи, као и овчије џигерице, биља и живота који се и данас, лепотана. Са тог места, сву
нарочити специјалитет са одвија на начин на који се то ширину неба и сву источњачку За разлику од ручка, који је
препознатљивим укусом. радило и вековима уназад. То лепоту Адане, ухватило је био у знаку овчијих, пилећих и
Све то смо заливали турском је, укратко речено, Турска. То око једног путника, који телећих специјалитета, наши
ракијом, аираном, црним чајем је и Адана, необично место са се постојаности и магији домаћини су се потрудили
или соком, сходно томе шта је великим срцем, које је своју ћуприје одужи на свој начин. да вечеру организују у
ко желео у датом тренутку. лепоту, нестидљиво приказало Писаном речју. Иако ни она једном од познатијих рибљих
На крају ручка, по ко зна који и пред путницима из далека, није довољна да у потпуности ресторана Адане. Тамо
пут смо се одушевили свим којима ће дани у овом граду измери древност и грациозност смо имали задовољство да
раскошима турских слаткиша остати у вечном сећању. моста, преко кога су, током уживамо у мору јела, међу
- у Срба омиљеним баклавама, векова, пролазили и освајачи и којима се по свом укусу, али и
тулумбама, али и сладоледима ХАДРИЈАНОВ МОСТ пустолови, трговци и песници, необичности, издвајају лигње
од пистаћа. знани и незнани хероји турске са шампињонима, пастрмка без
Турци су непревазиђени У самом срцу Адане, свакодневице. У томе је, костију и салата са парадајзом,
домаћини и то знање смо само дижући се на осамнаест засигурно, једна од његових паприком, маслином, овчијим
још једном верификовали. великих, иако неуједначених највећих лепота. сиром, орахом и сувим грожђем.
Друга половина дана лукова, диже се древни Прикладан и укусан опроштај
је протекла у знаку посете Хадријанов мост. Мермерна ШАБАНчИ ЏАМИЈА од овог града, као и ваљана
јединој католичкој цркви ћуприја из римског периода, увертира за наставак нашег
у Адани. Базилика је под скоро два миленијума улепшава Недалеко од Хадријановог пута кроз овај део Турске.
заштитом полиције, а разлоге за реку Сејхан, коју премошћава моста, увелико надвисујући све
опрезност треба тражити не у
претњи од локалног, већински, Лесковачки културни центар
због терористичких ћелија „ПУТОВАЊЕ ЖИВОТА“ БРАТИСЛАВА
муслиманског живља, колико
Исламске државе, које се
(можда) још увек налазе “иза ТОДОРОВИЋА
брда”, у оближњој Сирији.
Након кратког осврта на У Лесковачком културном центру
историју и положај католичког одржана је промоцију књиге „Путовање
света у овом, далеком делу живота“, аутора Братислава Тодоровића.
Анадолије, још увек пуни На промоцији су говорили, проф.
утисака због свега виђеног, Маре Каранфиловић рецензент, Јелена
препустили смо се Јанковић, председница Удружења
лутању сокацима Адане, писаца Лесковац, Снежана Јанковић
у потрази за сувенирима које песникиња, као и сам аутор. У музичком
ћемо понети кући. делу програма учествовали су ученици
Музичке школе.
ХОД КРОЗ ПРОШЛОСТ Братислав Тодоровић (Лесковац,
1972) је песник, приповедач, романсијер.
Шетајући занатским Објавио је збирке поезије: „Рапсодија
делом касабе, преко калдрмом младости“ (1995), „Карта живота“
поплочаних, узаних уличица, (2006) и „Калеидоскоп времена“ (2015),
учинило нам се да смо се збирку приповедака „Сан бесане ноћи“
вратили у стара, османска (1999/2007), збирку прича „Убиство
времена чорбаџија и дућанџија. смисла“ (2004), и романе „У сенци времена“ (2002), „Љубав у Лисабону“ (2012) и „Разговор с
На то су нас подсетиле радње огледалом“ (2020), збирку прича за децу “Чудновато детињство и друге приче” (2022). Објављивао
сајџија и обућара, тезге са у многим часописима, недељницима, порталима, зборницима, заступљен у лексиконима и
воћем и теписима, те дућани антологијама. Живи и ради у Земуну.
са филџанима и кафом.
Ваздухом се ширио мирис ИС
Нова Наша реч 7