Page 14 - NNR 16

ПРОСЛАВА МАТУРЕ У РЕСТОРАНУ “КОД МИЦЕ БОКЕ’’ (4)

Сава Димитријевић о бојама и да ли су од истог материјала Бановића рекао био је литерарнисастав
и говорила: “Важно је да су панталоне Драгослава Ицића -о људима који су
(Сви ликови у овој књизи су измишљени. закрпане,да су чисте и да све мирише остали без прошлости, а немајуправо на
свака сличност са стварним особама је на вешплав!’’ А то је било у складу и са будућност!
случајна и ненамерна.. ) урамљеном натписуна зиду учионице–
Чистоћа је пола здравља, у здравоим телу Пре него што је прочитао
Долазак наше прве школске другарице здрав је дух’’! најновијилитерарни састав Ицић је рекао
није промакао нипушачимау “претсобљу’’ Такође смо почеличешће да се да је у недељу “којој сада гледамо у леђа’’
школског нужника са писоарима изнад јављамо када нас професори пропитују ишао друмомкојим су некада рабаџије и
којих су прозори увек били широм отворени „пређено градиво’’ јер нас је било срамота кириџијеишли у Грчкусаколима натоварена
да промајапрочисти ваздух , односно одува да пред њом“бленемо и зевамо’’ пред разномробом и бродском јужаријом која
смрад од дима и мокраће. Причало се да таблом не знајући ни да “бекнемо’’ када су вукли Ђорковски биволи.После овог
Курир друге чете трећег батаљона у град нас професори питају. “неопходног увода’’који ће нам “помоћи’’ да
долази камиономса наткриљеном цирадом Памтим такође да је Драгослав боље сагледамо супштину онога што жели
и дрвеним клупама заједно сарадницимаиз Ицић, наш “разредни песник - светских да исприча,Ицић је, држећи свеску испред
околних места који долазе у град напосао размера’’ још од почетка школске године себе, наглим трзајем забациваоглаву уназад
у фабрикама. Није искључено да имао “обезбеђену’’ тројку.Њему је на часу као што то чине оникоји имају наочаре са
долазикамионом којим са планинедовозе математике било све дозвољено, па и да– не диоптријомза читање на даљину:
букове цепаницеи обловине које секу зна! Драгослав Ицић – Ицкаје знао лепо да - Има једна мала улица – у предграђу.
робијаши - “народни непријатељи’’, а пише, чак му је и локални часописштампао Ограђена је њивама и воћњацима и као да
затим их самараши коњима извлаче из песме и приче. Професор математике Риста се згугурилауз поток са густим шеваром
планинских провалија и беспућа. Због тога, Бановић,висок у расту, крупног дубоког ибарским тамно зеленим травуљинама и
сматрали су “пушачи’’, није немогуће да у рапавог гласа, “нагризлог’’ од дувана и жабокречинама.С једне стране је десетак,
школу долазииз Дома за ратну сирочад у комињака -веома је волео поезију. Говорио а с другепетнаестак кућа. Они који ту
месту смештеном испод планине на улазу је да су поезија и математика у блиском имају своје њиве и баште кажу да су то
у кањон. Та”прежвакавања’’ о Јулијани сродству, брат и сестра, такорећи. При некадабиле бараке у којима су боравили
Ђештаковић,како их је називао Воја томе није пропуштао да изговори своју радници некадашњегВинарског подрума.
Станисављевић, звани Бренгал, трајала незаобилазну узречицу: као два плус Уз те бараке направљене су кућеод
судо оног дана када сеСретен Бутону два једнако – четири! Бројевима могу уплетеног прућа облепљеног блатом зване
школском нужнику потукао са некима да се искажу и најдубља осећања, па и блатуше идашчаре склепане од дасака.. У
који су били на “писоар паузу’’ зато што емотивна!У шали се причало да професор тојулициљуди иду погнуте главе. Некада
су изразили сумњуда наша прва школска Риста Бановић толико воли математику да у су и ониишли гордо узиднуте главе, али су
другарица Јулијана кад хода“вуче ногу за торби носи школску таблицу са привезаним имони који су после ратадошли на власт
собом!’’ И даона то ради када је сигурна сунђером, а у џепу зарезану креду да би и рекли да је дошлодо промене – сада ће
да је нико не гледа, а ту своју ману вешто у Тренкиној кафани, где је редовно свраћао радничка класа даиде уздигнуте главе и
прикрива пред другимакада зна да је “ могао да исписује формуле и уз хладан да се прси, а они дапогну главе и буду
посматрају! шприцер решава математичке проблеме’’. мањи од маковог зрна, ако не желе да ни
Међутим, ја нисада заиста не знам да Откако је дошла наша прва школска то маково зрно не буду!
ли је ико од нас у оделењу икада видео да другарица Драгослав Ицић је писао И тако су одвремена када су ишли
Јулијана шепа. Али се зато сећамдајеБутон дуге литерне саставе. Били су тоописи уздигнуте главе остале само њихове
једнога дана отсуствовао сачаса математике природе,старинског цвећа, писао је о сенке. Те сенке сада иду погурено
јер је директору школе морао да објасни сенкама које прекривају баште,осунцу које сокаком и поздрављају се без речи - само
даје то урадиозбог тога што су они с којима бљеска у барицама после кише, лептирима климајућиглавом и можда ту и тамо у
се потукао у нужнику лагали да наша нова чија су крила дуга и по десетак сантиметара знак поздрава и из поштовања идући
школска другарица Јулијана једну ногу – у пречнику!И скоро свакилитерарни једни другима у срет скидају шешир. Али,
вуче за собомкад хода. Он је директору саставзавршавао реченицом:волите оно најчешће се не поздрављају, не размењују
тврдиода ће, ако кредом повуче црту од што немате јер га можда нећете волети ни речи, ни мисли, ни успомене - из страха
врата до катедре - Јулина ходатибез да се ако га некада будете имали! да не изговоре нешто због чега би се после
саплиће или да са црте скрене лево или С обзиром да смо унапред знали шта ће кајали. Нити причају о будућности, јер им
десно... рећи на крају ми смо се увек смејали, осим је одузета част и право гласа и речено им
У сваком случају, долазак Јулијане професора матерњег језика. Штавише, он да не причају ништа, а нипошто о томе
Ђештаковић је унео многе промене у га јехрабрио да и даље пише и указивао шта им се догодило у затвору. Није им,
нашем понашању. На пример, више на “занимљива запажања и веома зрела међутим,речено где ће, како и од чега ће
нисмо каснили на први час. Почели смо размишљања за – ваше године!’’ живети. Препуштено им је да се без одузете
да се облачимо мало “боље’’! То “мало Када сада размишљам о томе шта части и права гласа сналазе како умеју и
боље’’ састојало се у томе што смо је Ицић писао не могу а да на кажемда знају.
тражили да нам мајке на панталонама смо били зрелији него што био требало Ти људи највише причају кад ћуте.
закрпе и најмање рупице, на опанцимасмо да будемо с обзиром на године које Тада им нико не смета, нико не може
маказама ошишали или остругали чекиње смо имали.А то је вероватно зато што да их прислушкује нити их прекида док
да за собом не размазујемо и по школском смодетињство провели у годинама рата, водеслободне и поверљиве разговоре.
ходнику разносимо коломаз којим су убијања и заједничких гробница погинулих То су увек тужни људи јерсу заборавили
патоси по учионицама билипремазани у “енглеском бомбардовању’’ 6.септембра да су некад и они умели да се смеју.А кад
за време школског распуста. Памтими да 1944. се насмеју сви који их виде помисле да
је Зоран Жвакица, синсудије Окружног И сам професор математике је једном они то - плачу.И што се јаче смеју сузе
судапо учионици “парадирао’’ са краватом рекао: им све више иду на очи. Код људи у том
око врата, у “гланц’’ панталонама, “гланц’’ – Сазрели сте брже него што је то малом сокаку живот се изврнуо наопачке.
капуту и плитким ципелама које су, кад природно дозвољено за ваш узраст. Али, Када пођу – они се враћају. Када желе да
хода шкрипале, а кад захладнина ногама ви нисте криви за то -трауме, депресије се врате – иду напред! Не могу да ускладе
имао гојзерицејерсу у Народном фронту и страхови извлаче из човека мисли и живот од пре рата са животом сада. Не
на чијем подручју је била његовакућа закључке примерене годинама које ће те ви, умеју ни да се сагну, јер су целог живота
долазили пакети УНРЕса потпуно новом на пример,тек касније имати. Детињство стајали усправно док су се други покорно
одећом и обућом.. које нисте ималиувек ће битивелика сагињали пред њима. То је као наличје
Ја сам, међутим,био “шарен’’као празнина и рупа у вашим животима и с живота без лица.
“арара’’, јер је мајкапреко старих закрпа тимморате да се помирите..
пришивала нове крпе не водећи рачуна Пововод за ово што је професора Риста ( Наставиће се )

14 Нова наша реч