Page 17 - NNR 11
P. 17

БРАНКУ, СТАРИЈЕМ БРАТУ

                                              НИЈЕ УМРО, ОТИШАО ЈЕ!

                                              Тајна смрти у бошчи ноћи.
                                              Црна шума би јама без данка.
                                              Звезда паде рано пре уранка,
                                              у чељусти смрти – у вечној ноћи.


                                              У ЧЕЉУСТИ СМРТИ

                                              Сред бисерречја ловио је праве
                                              и китњао лукове храма поезије,
                                              за бујице орфичке дигао уставе…
                                              За жртвеник – омчу хладне змије.

                                              Испева те ноћи изну|ен крик,
                                              мадригал свога певања.
                                              Откад у омчи урами лик
                                              неукротиву реч метафора сања.         пламен у глави,
                                                                                    вечност ватре
                                              У чељусти смрти – жртвени гост.       у пепелу.
                                              Тајна о дрвету – знак питања.
                                              Магма песме – камен за вечност,       Надмудрити ватру
                                                                                    пре таме.
      штампа  Зборник  најбољих  радова,  и   мит и легенда – зенит пре свитања.    Ући у вечност
      организује манифестацију „Миљковићеве                                         пре пепела.
      вечери поезије“. За време манифестације,
      организовано  се  положи  венац  на                                           ЈАЧЕ ОД СМРТИ
      споменику  Бранка  Миљковића,  обиђе
      Спомен-соба Б.М. у Музеју; у некој сали,                                      Тешка смрт
      аутори казују своје песме, а најбољим                                         о твоје име.
      песницима додељују се награде у виду
      малих скулптура, повеља и захвалница.                                         Уби те
      Протеклих година, значајно учешће на                                          прејака реч –
      овој манифестацији, из Лесковца, имали                                        БРАНКО!
      су Љиљана Јањић и Перица Пешић.
                                                                                    Прејако име
         Перица је, 2013. године, добио Повељу                                      за смрт.
      за циклус песама „Бранку, старијем брату“,
      посебно за песму „У чељусти смрти“.
         Инспирисан ликом и делом великог                                           ДУША
      Бранка Миљковића, Перица је написао
      циклус песама „Бранку, старијем брату“                                        Није умро.
      и  урадио  сет  цртежа-портрета  Бранка                                       Отишао је.
      Миљковића.
                                                                                    Дао је душу онима
                                                                                    који немају своју.
                                                                                    А речи и ватру –
                                                                                    апостолима.
                                              СВЕТЛОСТИ!

                                              Светлости смела,                      ПОСТ МОРТЕМ
                                              ниси смела
                                              изван родног тела.                    Присуство таме –
                                                                                    отсуство речи.
                                              Сажеже те ватра
                                              чији си жар                           * * *
                                              носио у срцу                          Петар Џаџић, “Бранко Миљковић или
                                              а пламен у глави.                  неукротива реч”: “Различите методе би
                                                                                 са различитом спретношћу продирале
                                              Сада, када тама                    ка центру круга: свеједно, центар остаје
                                              твојим невидом влада,              празан.”
                                              ореол ти анђеоски вије                Одговор Петру Џаџићу: Ако је у центру
                                              свевремени дар поезије.            истина, центар никада није празан – празни
                                                                                 су путеви до њега.

                                              БРАНКОВ АМАНЕТ

                                              Жар у срцу,
      Нова наша реч                                                                                               17
   12   13   14   15   16   17   18   19   20