Page 11 - NNR 7
P. 11

ЉУДИ И СОКАЦИ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА
                                 БОЈАЏИСКИ СОКАК (2)

         Драги Живковић Безрђан, звани Драги   Тој је  била кућа на Љубу Акеката. Вера,   Савка је сестра на Гуте Жутога код палату
      Глуви јер није добро чуо и имао је слушни   сестра на боксера Леку Патоса из Поп Илијин   Милана Влајчића ( касније  Радио Лесковца).
      апарат. Он је бија  на школовање у Паризу.   сокак  је исто од Акекатових. Љуба Акекат   Воја и Савка несу имали децу и  усвојили су
      Када се врнуја из Париз оженија се у касним   је имао три сина – Мика, казанџија, Ђорђе,   Зору, а она се одаде  за Мику столара у кућу
      годинама, али није имао децу. И бија  је глув    пекар и Таса. Уствари – Ничићи су викали   до Карабеговића преко пут Хаџи Јованчићи.
      -  мора да вичеш  ако оћеш нешто да  му   – Акинци. То је Акина фамилија. Лазар   Кад се разведе од Мику Зора се преудала за
      објасниш.                            Ничић Акекат, жена Султана, звана Сутка,   Стојана који је радио у штампарију “Наша
         Кад се врнуја из Француске радио је   деца Миле и Драги Ничић. У сокак је остао   реч.’’
      приватно и био је нека врста – мајстора за   Миле Ничић, жена Вида, деца Анка, Милка   Деца у сокак су и Воју јужара  много
      све! Умејаја је да малтерише, да поставља   и Петар.                       секирали с лоптом. Воја је био   велики живац
      олуци, па машин бравар, па полузидар.. Бија   Кућа на Љубу Акеката Ничића  после   и бија је веома љут човек – живцирао се
      намајсторичав.. И радио је ОНОЛКО колко   ослобођења купио је  Драги Кмет.        брзо и “наше играње с лопту га је страшно
      је могло са њим глувим да се  споразуме и   У Бојаџиски сокак је и  Михајло Рус,   нервирало, каже Срба Бојаџиски.  Чим лопта
      уради. А био је и мало – на своју страну   мајстор за хармонике, жена Вука, ћерка Олга.   пређе преко тарабе у његову авлију – Воја је
      насађен! Увек дотеран, лепо обучен, на њему   Мајка на Мику Руса је Ђуја.   одмах докачи и вика:
      увек затегнут прслук  И ако нешто на њему   Мика је био омали и дежмекаст, шешир   - Сад ћу гу исечем са  секиру! Готова је!
      видиш,  то је оно што је из Француске  донео    му увек на главу, није био много причљив,   Нема више да се играте!
      – то је та педантерија. И кад те Драги Безрђан   онако  мало натмурен је био. И пио је и био   Ми  га  молимо  да  нам  врати  лопу,
      сретне он скине шешир и поздрави те уз   је накресан – до границе докле треба да се   соберемо се око њега и покушавамо  да му
      благи наклон...                      накреше и да се иде право!            је избијемо из руке и увек ни успе – избијемо
         Драги Глуви Безрђан је живео сам  јер   Мика Рус је поправљаја хармонике и   му лопту из руке и наставимо да се играмо!
      није  био ожењен. А онда приврте једну Веру   клавири. Разумео се у музички инструменти,    А он пази како се играмо и виче:
      из Пуле која је имала ћерку и живео је с   бија је мајстор за хармонике, а у комшилук   - Тарабе ће да ми поломите! Због тога
      њом у дивљем браку. Та Вера се  разболе   га ники никада неје чуја да свира или пева.     вам не дајем да се играте! Тарабе пропадоше!
      од бубрега и умре, а њена ћерка  удала се за   Преко  пут  Бојаџиски  седели  су  –   Кров ће ми пропадне од кућу!
      Цању берберина.                      Чорбини.  Тоша Митровић,  жена Даринка,   И један дан иде џева по сокак - играју се
         Онда -   БОЈАЏИСКИ. По њи и сокак   син Брана Митровић, професор српског   деца  и бацају  авиони направени од папир.
      викав  –  Бојаџиски  сокак.  А  викав  ги  и   језика. Тоша и Даринка су  били  служитељи   Међу њи и  Пера Ничић Акекат ( после
      Ђикини  и  Шумкини.    Име  најстаријег   у школу, а доселили су се из Прокупље.   професор фискултуре). И  Пера Акекат баца
      претка не памтив, а зна се да је имао два   Даринку су звали Дара Чорба и по њу су   тија авиончики, ал -  једно авионче падне
      сина  – Прокопије –Копе Ђикин  и Петар   ги викали  – Чорбини. Даринка је имала    баш  на кров на Војину кућу.   Пера узме
      Ђорђевић,  звани Ђика. Прокопије - Копе   такозвану – црну кујну!  Та црна кујна била   мотку да докачи авионче и алка с мотку по
      Ђорђевић Ђикин, жена Параскева, деца   је у ствари једно сопче и служила је  да се   ћеремиде,  а Воја узеја мотку да не отера.
      Бранко, бојаџија и Милорад. И по Бранка    сакрије   – оној што је прљаво и све што гости    Гледа  које Пера работи, како покушава да
      сокак доби име – Бојаџиски сокак. Бранко,   ел комшије не треба да видив и што треба   с мотку докачи авионче, а Воја се  ваћа за
      жена Вера од Абрашови, рођена сестра на   да се баци – Дара Чорба теј ствари тура  у   главу и вика:
      адвоката  и  историчара  Јову  Јовановића   туј просторијицу звану “црна кујна“. И кад   -  Ће  ми  се  скапав  греде!  Папир  од
      Абраша, деца Србољуб и Јован, звани Јоца   отвори врата од  туј “кујну“ - не сме широм   авиончики ће  се скапе!  Па ће тај скапани
      Хлор. Јоца  радеја у Водовод па га питували:    да их отвори него се само шмугне унутра и   папир да дође до греде, па ће греде да се
         - Како ти  Јоцо елиминишеш бактерије   нађе оној што ву треба…          скапев и кров ће падне!
      у воду!                                 Тоша Митровић је бија мршав, јако добар   И  док  Пера  Акекат  и  друга  деца
         А Јоца реко:                      по душу и његова жена Даринка је исто била   покушавају  да  дофатив  авионче  што  је
         - Ја у воду  фрљим хлор мало повише и   добра по души. Али, Тоша је бија џангризав.    одлетело на његов кров Воја  не престаје
      завршим работу.                      На средину баште имали су велику крушку.   да  виче:
         И од тад и по тој му остаде надимак   “Ми смо у сокак играли лопту – крпењачу   -  Па видите ли, бре, да ће се скапе кров!
      – Јоца Хлор. А такој му и на надгробни   и док се играмо неко гу шутне јако и лопта   Па видите ли авион што је паднуја на кров,
      споменик на гроб у Шпитаљско  гробље   прелети  преко  тарабе    у  њихову  башту.   па тај артија  труне, па кад артија иструне
      пише: Јоца Хлор.                     Крпењача је уствари било клубе од намотани   после ће и кров да иструли!
         Србољуб  –  Срба  Ђорђевић,  жена   крпчики од цепене кошуље, панталоне и које   Уствари, Воја се плашија -  да ће кућа
      Светлана,  син Саша и ћерка  Мила.  Јоца   ти не други  стари крпежи да се ткајев крпаре.   да му падне!  Јер,  Пера Ничић Акекат, да би
      Ђорђевић Хлор, жена Радослава, деца Ивана   И тој клубе од крпчики набутамо у мајкину   дофатија авионче  укачија се   на шупицу уз
      и Бранимир.   Петар Ђорђевић, обућар, жена   чарапу и тој није  била лопта крпењача.. И   сокаче, а тај шупица се ослања на Војину
      Лепосава,  деца  Даница,  Милорад  звани   кад гу ники шутне појако крпењача  одлети    кућу. Кад   види да се Пера укачија на шупицу
      Шумка и Драгољуб. Миле Ђорђевић Шумка,   преко тарабе и падне у Тошину авлију. А   и да  оће да се од шупицу  укачи на кров од
      жена Персида од Јањићеви, деца Синиша,   Тоша љут – ники не сме да улегне да гу узме.   кућу да узме авионче - Воја почне да виче:
      доктор технолошких наука, Снежана, Гордана   Тоша не дава да у легнеш у авлију. Стално   -Ја овој нећу да гледам! Ја овој не могу
      и Лепосава. Синиша, жена Мирослава, деца   нас је јурија. Али,  онакој  мршав споро се   да гледам! Силази доле! Сви црепови ће
      Александра и Петар. Снежана, муж Слободан   кретао и док он са штап полако дође – ми   искршиш! Молим те скини се доле! Ево  -
      Манчић  –  Манча.  Гордана,  муж  Аца   смо већ успели да лопту узмемо пре њега и   бацам мотку! Нећу ви ништа! Ја не гледам
      Шмелцеровић.  Лепосава, муж Димитрије   побегнемо преко тарабе.   Међутим, пар пута   ништа! Узми авион и скиђај се -  немој да
      – Мита, ливац.                       је успео да дође пре нас, узме нам лопту и   ми сломиш кућу!
         Кад се из улицу Степе Степановића   вика по нас, али - никад је неје исеко и после   Бојаџиски сокак – еве га и сг! Куде је и
      улегне у сокак кућа на сам крај - у чело од   неко време би нам вратио лопу.   одувек!Нема тој време које може да избрише
      сокак су – Кокере. Влада Конић ( сад живи   Воја Цветковић је бија  јужар – плео је   и затури сећања на њега!
      у Подврце ), жена Вука -  она је од Кокерини   конопци. Салерски точак вртеја му је комшија
      па ги по њума и викав Кокерини.      Драгољуб Ђорђевић Бојаџиски. Војина  жена                Сава Димитријевић
      Нова наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16