Page 8 - NNR 4

Умро син Грка који је своју земљу поклонио за српско гробље
СЕЋАЊЕ НА ЈАНОСА ЈАНУЛИСА

На Крфу је преминуо Јанос Јанулис, болести умрли су. На њиви Јаниса Јанулиса
син Грка који је своју земљу поклонио за је сахрањено 560 војника. Како каже Спирос
српско гробље у Првом светском рату. касније су посмртни остаци ексхумирани, али
Нова Наша реч објављује разговор са његов отац, Јанис Јанулис није дозволио да се
њим који је пре скоро две године урадила та њива икада више обрађује. Говорио је да је
то свето место и да ту столују душе умрлих,
сарадница Регионалне информативне храбрих српских ратника. Забранио је да се и
агенције ЈУГпресс. овце напасају.
Питамо Спироса да ли је легенда или
Нигде се тако јасно не осећа чврсто, истинита прича о помору оваца које су пасле
нераскидиво пријатељство Срба и Грка као што на овој њиви.
је то на осртву Крф, а понајвише у сусретима Одговара брзо “ Охи”, “ “Не” а онда
са људима који живе у местима Мораитика, објашњава.
Епископијана, Агиос Матеос и наравно у -Није легенда. Заиста је тако било! Звучи
Керкири ( главни град острва Крфа). невероватно али било је тако. Било је више
Новинарка ЈУГпресса боравила је на овом сведока овог догађаја . Објашњава:
острву и срела се са многим људима који и данас, -Отац је забранио да се овце напасају на
у сусрету са туристима и ходочасницима из њиви без обзира што ту више нису били гробови
Србије, поздрав “Јасу ” и “Калимера”замењују војника који су још у време Тита пренети одатле
са “ Добар дан”и “Здраво”. Желе и на овај у колективну горбницу на острво Видо, а и на
начин да покажу колико поштују српски народ и Зејтинлик. Како је време пролазило заборавило
настављају традицију својих предака да негују се да ову његову жељу и аманет. А сељак живи
заједништво сковано пре једног века. Многа од имања и њива, па су једног дана пуштене
средства јавног информисања , овог месеца , овце да пасу траву. И десило се чудна ствар.
на стогодишњицу пробоја Солунског фронта, Када су ушли у ограђено земљиште где се
објављивале су причу о гласом пева на српском песму “ Тамо далеко, некада налазило гробље бораца Дринске
Јанусу Јанулису, Плавој гробници, острву далеко крај Мораве…” а онда пекида песму и дивизије, није било ни једне преживеле овце.
Видо и многи местима које носе печат српског дуго ћути, погледа у даљину, ону временску Све су поцркале. Од тада, овде се не напасују
страдања али и великог пријатељства и помоћи више него географску. Каже дуго већ није певао овце, не саде маслине, нити било које воће и
Грка Србима у Великом рату. Скоро да нема ову песму и заборавио је све речи а некада је, поврће. Недирнуто стоји деценијама.
човека који поштује српску историју а да није уз свог оца, то често чинио. Текст који изговара Спирос каже да би волео да се управо на
чуо за Јаниса Јанулиса. мало је другачији од онога који се данас пева, овом месту налази споменик борцима Дринске
Овога пута о Јанису Јанулису репортер али он зна ону изворну верзију, научену дивизије. Наиме, одмах поред пута за Агиос
ЈУГпресса преноси причу његовог сина у детињству, као што су је певали српски Матеос, где сада живе Јанисов син Спирос и
Спироса са којим смо разговарали средином ратници жалећи за својим остављеним селима унук Христос у хладу маслињака преживели
септембра. Тада, у друштву Христоса Јанулиса, и породицама у моравским селима Србије. борци су подигли споменик својим преминулим
унука Јаниса Јанулиса и чланица Кола српских Сећа се да је и отац Јанис је плакао певајући је. саборцима, војницима и старешинама Дринске
сестара из Ниша, посетили смо многа места Јанис Јанулис је грчки сељак рођен дивизије. Спирос сматра и да овај споменик
која подсећају на та тешка времена – Споменик почетком прошлог века који је пре сто треба да буде постављен на другом месту,
Гвозденом пуку, прешли преко моста који су година живео на свом родном Крфу у време управо на њиви у селу Апископијана, на
заједно градили српски војници и мештани највећех страдања српског народа, у Првом земљишту његовог оца на којој су некада
Грци, посетили чесму коју су Срби изградили из светском рату. Као и сви Кффљани дочекивао сахрањивани борци Дринске дивизије и за коју
захвалности грчким пријатељима … Посетили је изнемогле, болесне српске војнике који су је везана прича о светој земљи и помору оваца.
Српску Кућу у Керкири, купили сувенире у прешли Албанску голготу, био сведок њихове Негово мишљење дели и Христос, Јанисов унук
Српској радњи, положили венац и цвеће у храбрости, мука и велике туге које су носили , али за сада се ништа не дира. Споменик стоји
Плаву гробницу. О овоме је ЈУГпресс већ писао. у срцу. ту где је подигнут пре једног века.
О ономе што није, а вредело је забележити, Био је дечачић од тринаест година када су А њива коју смо посетили зарасла је у
писаћемо у наредним данима. исцрпљени борци Дринске дивизије српске коров. Ограђена је и том оградом издвојена од
Овај текст је посвећен породици Јанулиса. војске јануара 1916. после стигли на острво великих старих маслињака. Нико ту не залази.
Спирос Јанулис каже да половина мештана у близини његовог села. Прича се да је тада Стоји без обележја.
Мораитике и Мораитике носи презиме Јанулис. острво Крф имало око 100 хиљада становника Кажу Спирос и Христос да су веома
То су четири породице које су веома бројне. а пристигло је више од 130 хиљада болесних, захвални Србима што су подигли споменик
Само једна од њих су потомци Јаниса Јанулиса, иисцрпљених, гладних српских бораца. њиховом оцу (деди) Јанису. Ова биста се
о коме ћемо писати. Крфљани су их дочекали са зебњом. Бојали налази у порти цркве у месту Агиос Матеос и
Спирос Јанулис је син Марије и Јаниса су се за своја имања и сами сиромашни, сељаци на њему увек име цвећа. Долазе Срби и одају
Јанулиса. Овај 85- етогодишњи Грк, велики и који су живели од свог рада , сточарства и поштовање овом великом грчком пријатељу.
осведочени пријатељ Срба и српског народа маслињака. Та бојазан је кратко трајала. Иако Споменик је рад академског вајара и професора
живи у месту Агиос Матеос, на два километра гладни, промрзли и болесни ни један српски параћинске гимназије Слободана Стојановића,
од обале и места Мораитика, на острву Крф ( борац није посегао за оним што није његово. чији је деда такође био солунац. Испод је
Корфу или Керкира , како Граци називају своје, Трпели су хладноћу али ни једно свето дрво, посвета: “Сину славних Хелена, захвалан
иначе најудаљеније грчко острво у Јонском маслину, нису посекли да би заложили ватру српски народ”.
мору. и огрејали се. Грци су поштовали то. Много тога може се написати из сусрета са
Разговор са Спиросом одлаган је неколико Тако се градило поверење и пријатељство. Јанулисовим потомвима. Оно најважније је –
пута јер је тако налагало начето здравствено Помагали су српским борцима. Делили са њима године и векови само учвршћују пријатељство
стање времешног Грка. Разговарали смо у бару оно мало што су имали. Међу њима и Јанис. Срба и Грка са Крфа.
његовог сина Христоса, тик уз море, уз звуке Како је његова породица чувала овце имали Додајмо и то да је Град Ниш у градској
таласа и грчке музике. су овче покриваче давали су их пеживелим општини Пантелеј је 2010. године једној улици
Нисам морала много да питам. Смиреног борцима да се покрију и угреју на хладноћи дао име хуманог сељака са Крфа. Јанисов
и благог лица прича Христос о свом оцу, о и киши. унук Христос Јанулис са Крфа је 2014. године
Србима, о тешким временима, страдању и о Многи српски борци нису преживели. открио спомен плочу и проглашен је за почасног
великој љубави. Умирали су. Историчари бележе да је у неким грађанина градске општине Пантелеј због
О љубави која се из генерације у генерацију данима умирало и по триста исцрпљених заслуга у неговању пријатељства између Србије
наслеђује – о љубави његове породице према српских бораца који су успели да пређу и Грчке.
српском народу. албанске и црногорске планине и искрцају се
Са сузама које теку низ лице, дрхтавим на Крф. И на Јанулисовом имању многи нису Емилија Остојић
дочекали сутрашњи дан. Од исцрпљености и
8 Нова наша реч