Page 17 - NNR 4

ВЛАЈЧИЋЕВИ - ВРЕМЕ КОЈЕ НЕ ПРОЛАЗИ (2)

Пише: Сава Димитријевић су затрпани у ров поза кућу, и
тако су погинули. А нашли су
Влајчићеви су планирали их много касније. Сретен је био
још једну фабрику да направе. хемичар, и он се занимао са
Године 1939. купили су машине неку Швабицу Шинковац - њен
и за сво време окупације те нове отац је био технички директор у
још нерасклопљене машине Влајчићеву фабрику.
за нову фабрику стајале су и Сретен и Илија били су у
чекале да се монтирају у за то двориште – крили су се с течу у
време најсавременију фабрику ров ископан ту иза куће и ту је
сапуна и козметике. Али после, пала бомба и они су погинули.
ослобођења „народна власт“ Милан Влајчић је умро 1943.
их отера у Крушевац и ја сам године – својом смрћу! Он је био
их, кад сам службено ишао, главни мајстор за кување сапуна
налазио код Албуса, – све су то и био је велики радник – барабар
биле Влајчићеве нерасклопљене с радници у две смене је радео.
машине које су за време Милан, жена Наталија је од
окупације седеле спаковане у од Кукарову фамилију, њихов
подрум фабрике, кажеТодор најстарији син Мика био је као
Банковић. књиговођа у фабрику у Београд.
За време окупације газде Хране је био благајник.
- Милан и Петар, - трећи брат Петар Влајчић је био терзија. Влајчићева фабрика у занатска производња прераста
Тодор је бија у Београд јер су Мој отац га је у шали звао – Београд је после рата радела у индустријску са 10 запослених
Влајчићеви имали фабрику Банкрот, каже Тодор Банковић. извесно време, па и њу растурише радника... Уочи Другог светског
сапуна и у Београд - крили су се Када је жена на Перу, он се за Институт у улицу Франше де рата то је већ била фабрика
у подрум фабрике. оженија с Наталију, тетку на Боџи Пере у Београд – то је модерна сапуна и козметике „Јован
Кад свирне узбуна – сакријев Митића – њихова ћерка се удала фабрика била. Влајчић и синови“... Фабрика
се у котлови од пет хиљада ки- за вишег банкарског чиновника у Уз причу о Влајчићима је запошљавала 90 радника и
лограма за кување сапуна. Котло- Београд, син Добривоје Влајчић, веза но је и казивање о породици производила 2.000 тона шареног
ви су били извађени из казани и главни књиговођа – умро је од Александра Тимченкаб Руса. и белог сапуна за прање и 1.000
били су празни. Влајчићеви су срце на клинику пред сам рат Алекс андар Тимченко је био килограма тоалетног сапуна
их специјално увукли у подрум марта 1940. године, главни књиговођа за две Влај- годишње... Одмах по ослобођењу
да се кријев у њи ако буде бом- А имали су и синове Мла- чићеве фабрике – за ову у фабрика је конфискована, а убрзо
ба рдовање. Сматрали да ће ту дена и Атанасију – Тасу.. Лесковац и за онуј у Београд. после тога одлуком државних
да се заштите од цигле и од Петар Влајчић је често ишо И кад је почео рат – кад је била органа потоварена је у вагоне и
шрапнели. Крили су се у један у Ниш и тамо је носио паре – мобилизација у Ниш 1941. пресељена у Крушевац...’’
котао – наместе клупе у котл, био је благајник иако није био године, Тимченка су заробили и Србољуб Миленковић
и кад је узбуна седе на клупе и стручан за то јер је био терзија. отерали су га у Немачку.
чекав да прође узбуна. Милан Влајчић, Петар Влајчић Овде су били гардејци –
Туј, куде подрум где је бија и Тодор Влајчић, иако су били Рус је био и Павле Макухин,
котл, бија је и бунар за воду. Јер, газде – примали су плате од благајник у Влајчићеву фабрику.
Влајчићеви су имали и хидрофор фабрику – имали су плату од по Александар Тимченко је мој теча,
за сопствену воду за фабрику. четири иљаде динара. А ја сам, причао је Тодор Банковић, јер су
Иза зграде где је сада Дом каже Тодор Банковић, као радник моја мајка Нада и Тимченкова
културе била је фабрика на чети- у оно време имао плату од 450 жена Васка биле сестре. Оне су
ри спрата. У бомбаровање, 6. динара – још пре рата! имале још две сестре и све су
септембра 1944. године, све је Тодор – Тоша Влајчић је с остале сирочики – отац им је
срушено, и од четвороспратне другу жену имао децу и то сина погинуо на Колубару где је водио
фабрике остало је само при- Јована и три ћерке – једна је била борбу Степа Степановић. И тако
земље. У просторије у при земље удата за министра Кумануди. су Васка, моја мајка и њихове
фабрике једно време после рата Петар је био стар кад је две сестре остали сирочики. А
била је и редакција „Наше речи“, дошло „осло бођење“ и „ослобо- Влајчићи су фамилија од моје
а у зграду преко пут – бија је ди оцима“ је казао: -Здраво дру- мајке која је од Хаџи Ценићеви.
биоскоп. гови ослободиоци! Дајте ми само И Васка је још ко дете почела да
За време бомбардовања, куде стан и – еве ви фабрика! ради и све до удају била је у кућу
је бија котл у кој су се Влајчићеви И – ОНИ ( ослободиоци ) га код Милана Влајчића у Шећер
крили - баш туј је бомба паднула. нису дирали. малу ( сад улица Максима Горког
Али, у време бомбардовања – Њихов најмлађи брат Тодор- ), а моја мајка као најстарија
они нису били туј, него су били Тоша био је најмудрији. Он је радила је у Влајчићеву фабрику.
у палату – кућу на Милана једини од Влајчићевих био у Када се Васка удала за
Влајчића. У туј кућу бија је posle апсу, јер се бунио се против Александра Тимченка Руса, наводи да је и доктор Миливоје
Радио Лесковац. На несрећу, туј тога да им „ослободиоци“ узму Милан Влајчић је Васки у мираз Перовић писао о одношењу
су од бомбардовање погинули фабрику. дао кућу. Ту кућу је касније фабрика из Лесковца и записао.
синови на газду Милана Младен је био техничко од Васке Руске купио Милан ...,, Четири фабрике из Лесковца
Влајчића – Сретен и Илија. Били лице, после оде за Београд и једи- Стојановић Качар. које су запошљавале око 1.ООО
ни је он остао од синова. Од удаје за Александра радника биле су из Лесковца
Тимченка Васку су звали - Васка пре сељене најобичнијом адми-
Руска. нистративном наредбом. Да то
У књизи „Разарање леско- увек није било потребно најбољи
вачке индустрије 1941-1953“, је доказ да једна, највећа од њих
познати лесковачки привредник - фабрика сапуна и данас лежи
Србољуб Миленковић пише да поред железничких шина између
је „производња сапуна и лој- Крушевца и Приштине“...
алних свећа у Лексовцу почела Србољуб Миленковић затим
још 1872. ( Лесковац је од Турака наоводи да „не само да није
ослобођен 11. децембра 1877.). Те праведно, већ је и аморално
године Таса Влајчић са ортаком што су машине пресељене тамо
и два шегрта обавља занатску где никоме нису биле потребне,
и примитивну производњу а Лесковцу је одузета одређена
ове робе. После разортачења вредност, могућност даљег
од свог компањона 1906, развоја и радницима посао...“
набав ком и увођењем полир
машина у производњу сапуна,
монтирањем мотора на нафту,
Нова наша реч 17