Page 14 - NNR 3
P. 14

ВЛАЈЧИЋЕВИ - ВРЕМЕ КОЈЕ НЕ ПРОЛАЗИ


         Пише: Сава Димитријевић                                                је Смиља, учитељица из Алексинца, ћерка Лела.
                                                                                Петар се затим оженио са Наталијом.
         Влајчићеви су – време које не пролази. А                                    Тодор Влајчић, прва жена Наталија, а и
     и да оће – не може! На Широку чаршију су. А                                друга жена му се звала Наталија. Тодорова
     Широка чаршија има широке груди, големо срце                               деца  су  -  Милутин  –Луле,  официр,  Јован,
     и велико памћење – све што се туј направи и                                инжењер, имао је и три ћерке, и трећег сина
     деси остане упамћено. Такој и Влајчићеви – не                              Миту – он је био главни мајстор у фабрику
     могу да отиднев из сећања.                                                 сапуна у Београду. Јер, Влачићеви су изградили
         А зар и могу поред онолке радионице и                                  сапунару и у Београду – и то је било време када
     онолки број радника и овуј прелепу палату                                  је Лесковац, захваљујући својим вредним и
     што гу подигоше и оставише ко камен темељац                                промућурним грађанима,  са јако развијеном
     лесковачке индустрије. Време иде, а Влајчићеви                             индустријом – био економски најмоћнији град
     су туј. Кад се заврши рат - све ги узедоше,                                у Србији – одмах иза Београда. И то је време
     из куће истераше, машине које су купили за                                 када су његови индустријалци градили фабрике
     будућност и даљи напредак фабрике – отеше                                  и млинове по Србији и у Македонији.
     и отераше у други градови. Али, онија који су                                    Сада већ давних седамдесетих година
     отимали – њи нема! А Влајчићеви еве ги и сг                                прошлог века о Влајчићима сам разговарао са
     туј – с нас који памтимо, а и у записи турено                              Тодором Банковићем који је радио у Влајчићевој
     које су они урадели, а које су „ослободиоци’’                              фабрици.
     урадили и на њи и на град!                                                     Влајчићи су, каже Тодор Банковић - почели
         Јован Влајчић и његови синови су нам       ЈОВАН ВЛАЈЧИЋ               прво сас обични казанчики.
     са оним што су урадили за овај град - његову   су почели – од сапуни у малу радњу. Радили,   Прво су производили – миликерт свеће,
     прошлост и будућност какву су је они у својим   стицали, штедели и гледали . далеко напред! А   домаћи сапунчики. То је радео старац Јован
     визијама видели - оставили у аманет за наук   онда су изградили фабрику сапуна на педесет   Влајчић – татко на Милана, Перу и Тошу.
     и као пример како и мали, обичан човек - кад   метра од малечку радњу - на Широку чаршију        Јован Влајчић је у казанчики правио
     уме и тој што уме да направи, а да не постане   у центру Лесковца која се и сад памти као   обични домаћи сапунчики за прање и то радио
     ВЕЛИКИ већ и да и онда када је велики остане   Влајчићева сапунара. Данас је у тој згради –   у дућанче до пекару на Широку чаршију и био
     обичан човек и оно што је увек и био – радник   Лесковачки Културни Центар.  је много вредан и добар. И док је још правија
     и пријатељ са онима са којима заједно раде   Јован  Влајчић  је  имао  синове  Петра,   сапунчики у тој дућанче Јован прати најмлађег
     у истој фабрици, а да се не примети – ко је                                сина Тошу у Француску да тамо изучи сапунски
                                           Милана и Тодора. И сви Влајчићеви, и отац
                                                                                занат и нешто козметику. И може се рећи да
                                                                                су са знање које је Тоша донео из француску
                                                                                Влајчићеви створили ову велику фабрику, а
                                                                                онда изградили и велику фабрику у Београд.
                                                                                Касније је Тодор – Тоша и прешао у ту фабрику
                                                                                у Београд.
                                                                                      За време окупације Влајчићева фабрика
                                                                                сапуна  (  петоспратна  зграда)  правила  је
                                                                                сапун „басоап’’ и то је био домаћи сапун.Име
                                                                                „басоап’’дао је Тоша пошто је био у Француску
                                                                                и оданде је донео и име за тај сапун. А правили
                                                                                смо и - мимозу сапуни, па „мадону’’ па „Мона
                                                                                Лиза’’ сапун, па „Дафина’’ сапун. А производили
                                                                                смо и пасту за зубе „Каролина’’.
                                                                                     (Фотографије из фототеке професора
                                                                                           Жарка Спасића )
                                                                                               ( Наставиће се )

                                                                                     Поштовани читаоци, позивамо вас да
                                                                                 нам шаљете цртице о граду анегдоте шале
              СИНОВИ ЈОВАНА ВЛАЈЧИЋА - ТОДОР, ПЕТАР И МИЛАН                      које су везане за Лесковчане фотографије
                                                                                 са мотивима из  старог  и савременог
                                                                                 Лесковца и околоне Поделите с нама
     власник фабрике! Такви су били и  остали као   Јован и његови синови радили су у сапунару   и породичне успомене из времена које
     такви у сећањима Лесковчана, посебно оних   као и остали радници – у две смене.   може да се назове
     који су радили у њиховој фабрици..        Милан Влајчић је био главни мајстор за   и “Кад је Лесковац био свет”.
          Али, Влајчићеви су били и нешто још   кување сапуна, жена му Јулка, деца Михајло   Ваше  прилоге  објавићемо  на
     више - били су визионари и путоказ како једна   – Мика, жена Вера Скопљанка, Хранислав,   страницама Нове Наше речи и на сајту
     паланка, још запретена у ТУРСКО може да   Сретен и Илија. Сретен и Илија су погинули   www.novanasarec.org.rs и на сајту
     израсте у град и постане чак и широм света   у бомбардовању Лесковца 6. септембра 1944.   www.jugpress.com
     познато место.                        године, тачније - били су затрпани у ров иза   Прилоге шаљите на адресу
          О њима се у у граду ништа друго није чуло   куће Милана Влајчића ( у тој згради је био   info.novanasarec1@gmail.com,
     сем оно што јесте – да раде, стварају и граде.   Радио Лесковац). Ту су их, после дугог тражења   Вибер 063/8549104
     Дакле – домаћини. А да у својој фабрици као   по рушевинама у граду, пронашли, откопали   или на адресу редакције
     и остали радници – раде и примају месечне   и сахранили. Хранислав, трећи син Милана   Нова Наша реч, Јанка Веселиновића
     плате! Барабар!                       Влајчића није се женио – „био је локални   3/2 Лесковац
                                           благајник – и исплаћивао је плате радницима’’.   Уредниство задрзава право одабира
          Јован Влајчић је прво правија сапуни   Петар Влајчић је са првом женом имао сина   прилога за објављивање
     у малечку радњу на Широку чаршију. Тако
                                           Десимира, био је хемичар - инжењер, жена му
      14                                                                                               Нова наша реч
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19