Životna priča Nikole Lazarevića: Valjevski penzioner, a rodom iz Sredora

Nikola Lazarević

VLASOTINCE

Vlasotince u vreme leta i godišnjih odmora postaje daleko brojnije u odnosu na ostala godišnja doba. Mnogo je Vlasotinčana koji dođu u svoj rodni kraj i odsednu na svom porodičnom kućnom pragu, a i kod svojih rođaka da se vide i odmore. A uz to i okupaju u Vlasini.
Stignu i gastrabajteri pa su puni kafići i kafane starih prijatelja i drugara. I sada kada je zdravstvena situacija problematična i nosi mnogo opasnosti, Vlasotince, ovih julskih dana izgleda i ponaša se kao da nema opasnosti od korone virusa. Puna je čaršija, a isto i kafane i kafići.
Nikola Lazarević je rođen u vlasotinačkom selu Sredoru, a inače, živi u Valjevu. Sreli smo ga u centru grada kada je sa trafike kupovao dnevnu štampu, a u ruci smo videli da je držao i listao nedeljnik Novu Našu reč.

  • Ništa tu nema čudnog i neobičnog. Našu reč kupovao sam i čitao kao gimnazijalac, a potom i kada sam dolazio kući u selu Sredoru. Čim sam silazio do Vlasotinca, obavezno bih kupovao Našu reč. I to sada isto činim. Ali sa malom razlikom. Sada kupujem Novu našu reč – bile su prve reči koje je izgovorio naš sagovornik Nikola Lazarević, koji je već zagazio u osmu deceniju života.
    Posle završene gimnazije gde vas je put odveo ?
  • Sada sam penzioner, a inače živim u Valjevu, gde sam radio u Sekretrijatu za unutrašnje poslove kako se tada zvao. U Valjevu sam stigao 1974.godine, a panzionisan sam krajem 2000 godine. Vrlo često dolazim u svoje rodno selo Sredor i radujem se svakom mom dolasku u mestu svog rođenja. Ranije sam dolazio zbog roditelja koji su mi umrli, najpre otac 2002.godine, a potom i majka 2014. godine.
    I kako vam sada izgleda Sredor kao mesto gde ste rođeni, a kako Vlasotince gde ste išli u gimnaziju ?
  • Kao i mnogo mesta i sela u Srbiji. Sredor se ispraznio, malo je ljudi ostalo gore, veliki broj nastanio se u Vlasotincu. Nema mladih, ovo što je ostalo to su stari i već onemoćali ljudi. Od moje šire familije Lazarević i Cvetanović nema nikoga u selu, samo sam ja ostao. Mislim da čak samo trojica četrdesetogodišnjaka iz sela nema kuću ili plac u Vlasotince, koje se, inače, mnogo promenilo, a jedan od razloga je, što se mnogo porodica nastanilo u samom gradu napuštajući svoja sela, a naročito ono koja gravitiraju u planinskom delu. Tako i mnogi moji Sredorčani su sada postali Vlasotinčani, i skoro da nema porodice iz Sredora koja da nije se okućila u Vlasotincu.
    I šta ste sada. Sredorac ili Valjevac ?
  • I jedno i drugo. U Valjevu zvanično živim, a čak 95 posto provodim u Sredoru. I mnogo mi je lepo. Uživam u miru i lepoti prirode, čega nema u Valjevu – zaključuje Nikola Lazarević, rođeni Sredorac iValjevski penzioner.



ČETVORO UNUKA
Sa puno ljubavi priča nam o svojim najbližim.

  • Imam ćerku Draganu koja živi u Valjevu i imam dvoje unuka Anđeliju i Jakova, a od sina Dragana, koji živi u Igalu imam Iliju i Dunja – veli Sredorski Valjevac, Nikola Lazarević.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*