Page 6 - NNR 9
P. 6

ДРЖАВНА МАТУРА У ШКОЛСКОЈ 2023/24. ГОДИНИ



          Државна матура,  односно завршни
      испит за ученике трогодишњих средњих
      стручних школа, реализоваће се школске
      2022/23.  године,  а  општа,  уметничка
      и  стручна  матура  школске  2023/24.
      године, одлука је Комисије за праћење
      активности увођења државне матуре у
      образовни систем коју је формирао први
      потпредседник Владе и министар просвете,
      науке и технолошког развоја Бранко Ружић.
      Одлука је донета на основу сагледавања
      актуелне  ситуације  и  њен  утицај  на
      образовни систем, као и све досадашње
      предузете активности.
         Првобитно је било планирано да се
      државна матура одржи 2022. године, али
      с обзиром на то да представља велику
      промену у образовном систему Србије  припрему сваке од фаза неопходних за  услови за квалификацију кандидата на
      и  захтева  темељне  припреме  сваког  увођење државне матуре, као и реализацију   високошколске установе, јер одређени број
      сегмента реализације, а узимајући у обзир  Пројекта ИПА2015 „Унапређење квалитета  њих није усвојио документа у којима се
      и специфичне услове одржавања наставе  средњег образовања и васпитања путем  дефинишу критеријуми за упис на студије
      услед пандемије коронавируса, Комисија  увођења испита – Државна матура“.  након положене државне матуре.
      ће у континуитету и пажљиво пратити     Један од фокуса ове Комисије биће
                                                                                                                В.П.
         Глобални  индекс сигурности хране
                               СРБИЈА НА 52. МЕСТУ



         Србија  је  52.  од  113  земаља  по  Чешка. САД су на 11. месту, а Немачка дели  рањиве групе и оне који су испод границе
      Глобалном индексу сигурности хране који  13. место са Новим Зеландом, Данском и  сиромаштва.
      је објавио британски недељник Економист.  Италијом.                           У  градским  срединама,  радници
      Са укупном оценом 63,2, Србија је од    Од земаља изван Европе у првих 10  у  сивој  економији  и  мигранти  су
      европских земаља боље рангирана једино  нашле су се само Израел (8. место) и Јапан  погођени поскупљењем хране, а мањи
      од Украјине, која је на 54. месту.   (9. место).                          пољопривредници  су  били  изложени
         Друге земље Западног Балкана нису    Најлошије оцењене су Јемен, Судан  неизвесности прихода и хране.
      обухваћене  истраживањем  Економист  и Замбија.                               Индекс ове године први пут садржи
      интелиџенс јунита (ЕИУ), дела Групе     Више од половине земаља су смањиле  категорију  “Природни  ресурси  и
      Економист који се бави истраживањима  сиромаштво од 2012. године, а неке земље,  отпорност”, у којој се приказује утицај
      и анализама.                         посебно у Азији, забележиле су изузетан  климатских промена на укупну сигурност
         Србија  је  најбоље  рангирана  када  напредак. Највећа побољшана забележена  хране.
      је  у  питању  приступачност  хране,  на  су у Кини, Мјанмару и Индонезији.   “Ова  промена  у  методологији
      31. месту, са оценом 83,2. У категорији   Ипак,  у  20  земаља  је  повећано  објашњава истинску претњу климатских
      квалитета и безбедности хране је на 39.  сиромаштво од 2012, а пандемија би могла  промена по сигурност хране и потребу
      месту, а у категорији приордних ресурса  да угрози успехе постигнуте у смањењу  да оне постану саставни део изградње
      и отпорности на 72. месту.           сиромаштва током протекле две деценије.  отпорности у глобалном прехрамбеном
         У категорији доступности хране налази   Први подаци показују да су пандемија  систему”, наведено је у саопштењу.
      се на 99. месту, са просечном оценом 43,9.  и мере ограничавања јавних активности
         У  односу  на  2012.  годину,  када  имале несразмеран утицај на економски                           М. М.
      је  објављен  први  Индекс,  Србија  је
      побољшала укупан резултат за 9,1.
         Србија је највишу оцену (100) добила
      када су у питању програми за безбедност
      хране и нутриционистички стандарди.
      Такође је добро оцењена у погледу удела
      становништва  који  је  испод  глобалне
      границе  сиромаштва  (89,5),  промена
      просечних  трошкова  за  храну  (89),
      доступности микронутријената (85,9),
      безбедности хране (82) и губитака хране
      (78,3).
         Са  друге  стране,  нестабилност
      пољопривредне производње и испуњвање
      обавеза у погледу сигурности хране и
      политике  приступа  храни  оцењени  су
      нулом.
         Од 2012. до 2018. године Глобални
      индекс  сигурности  хране  бележио  је
      констатно  побољшање  на  глобалном
      нивоу, али је 2019. и 2020. забележено
      погоршање. Пандемија корона вируса још
         На врху листе су Финска (85,3) и Ирска  ЕКОРОНОМИЈА
      више је показала зашто је важно испитати
      основне покретаче безбедности хране.
      (83,8), а иза њих су Холаднија, Аустрија и
      6                                                                                                Нова наша реч
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11