Page 14 - NNR 10

Људи и сокаци Старог Лесковца
ПОП ИЛИЈИН СОКАК (2)

Љубинка Цекић – Лешњак: локал никад није био Стевин.
- Ја сам овде од 1939. године, Тај дућан, у средину низа
тада сам се венчала са Николом локала, била је – адвентистичка
Цекићем Лешњаком. Била црква.
сам на летовању код брата
официра у месту Извор, на После рата тај локал је
граници у Босилеграду, а он је купила фирма „Емин Дураки’’
држао апотеку у Босилеграду. из Призрена и од те фирме
Мој ујак Копе Вецин је био локал је купио „Алекс ципеле’’
капиталиста – давао је свакој . У време кад је куповао дућани
ћерки по 200.000 динара Стеван Богојевачки је купио и
мираз ( тада је кућа могла жетелицу.
да се купи за 20.000). Копе С тев ан Живковић
је рођак Лешњаков, по некој Богојевачки, жена Донка, ћерка
даљој фамилији. Копе је имао Нада. Нада је 1918. године
три сина од којих је један Божа, коначно дочекала да се из рата
потпуковник фармацеутски - врати Влајко Живковић, исто
живео је преко пут наше куће презиме као што се презивао
овде у Поп Илијин сокак, и мој деда Стеван. Тог Влајка
где је сада Драгстор. Божина су Стеван и Донка призетили,
жена нам је била ујна. Копе, односно ћерку Наду удали
звани Копе Вецин, је имао сина ДУЋАНИ СТАВАНА ЖИВКОВИЋА БОГОЈЕВАЧКОГ НА за њега, јер је било велико
Воју, судију – њега су за време НИШКУ УЛИЦУ богатство. И када је деда Стеван
окупације наши издајници песама да је – јетрвица кучка апотеку и одједанпут си – Богојевачки умро остали су
тукли код Споменика. Копе је Павловица! Вукана је била СЛУГА, радиш у апотеци свог Влајко и Нада, као наследници
имао и ћерке Загорку, Василију жена без деце, била је код колеге! А Влада Марић је био свега тога.
- Вају, трећу ћерку Марицу, што Јове Јовановића и Николе стварно много увиђаван. Њему После тога долазе
је била удата за једног лекара, Јовановића, као послуга. А смо захвални што за време партизани и узимају све што
и једну ћерку која је била удата Миле се није оженио. Имао је окупације нисмо цркли од могу и не могу.
за старијег брата Добривоја само четири разреда гимназије, глади. Он нам је сваке суботе Деда Влајко је прешао
Каписазовића, апотекара.. у то време се тешко женило са давао десетину јаја, пасуљ и све могуће ратове и Нада га
Када сам била сам на неком имућнијом, а требало све што нам треба да живимо. је 14 године чекала да пређе
летовање код брата официра је да се кућа - ОТВОРИ, јер је Јован Лешњак је све ратове и да, после Првог
у месту Извор, тада сам у свекар Ђорђе Цекић Лешњак највише поверења имао у светског рата и преласка преко
Босилеграду срела Николу стрељан, а свекрва Томанија најстаријег сина Ђорђу Албаније, дође кући 1918.
Цекића Лешњака, апотекара, није доживела ни једног сина да Лешњака, који је био трговац, године. И тада су се и венчали.
заљубила се и удала се за њега. ожени… И тако, дођем ја овде имао је и кафану одмах до Влајко Живковић,
Када је 1941. године у Лесковац и још од првог дана кафане „Златан праг’’. Ту жена Нада, деца Милица,
објављен рат, мој Никола је био - на милост и немилост јетрве кафану је 1938. године мој муж звана Мила, удата за трговца
на вежби у Бујановцу, а мене је Вукане. Никола продао да би могао да текстилом Петра Илића,
оставио са лекаром, по имену Мој муж Никола и ја смо купи концесију за апотеку у кога су убили партизани, син
Јоханесон, да водим апотеку. гостопримљиви били. Кад је Босилеград, где смо се 1939. гим је Влајко, звани Лале,
Тај Јоханесон је био срески Тоша Гичић, као резервни године срели, заљубили и затим је Стеван, звани Бата
лекар. Пошто су мога мужа, официр био у Босилеграду - венчали.. . Живковић, апотекар, жена
као комунисту мобилисали био је код нас. Кад ме је видео Олга Десторидес са Кипра,
, био је на вежби у месту у Лесковцу сетио се мене и Од ћош, преко пут деца Миомира и Јасмина,
Негоричане, ја сам остала у хтео је на неки начин да се Дунђерску палату, па све до затим је Димитрије – Мића
Босилеграду. Била сам млада реваншира за гостопримство ћош од Поп Илијин сокак су Живковић, жена Смиља, деца
и мени Никола каже: у Босилеграду. Тоша Гичић седам – осам дућана на Стевана Милан Живковић, интерниста
-Кад дође наша војска је имао четири ћерке од Живковића Богојевачког. У тај у болницу, Љиљана и најмлађи
– кључ имаш да предаш којих је Нада била удата за ред дућани - само један дућан син Зоран Живковић, жена
команданту! Луку Дискића. И Тоша Гичић се беше издвојио да није на Соња, ћерка на Перу Руса у
Јер, није имао поверење у мене и његове ћерке одведе у Стеву бија. Тија Стевини дућани Чивлк, деца Надежда и Петар,
тог доктора Јоханесона. Све је Стројковце. Тако се ја нађем су под кирију држали разне жена Тамара, деца Владимир и
то било у Босилеграду 1941. у Стројковачку воденицу занатлије - Мика Супрашка, Кристина.
године, где ме је затекао рат. И чика Илије Гроздановића, где шајкачар, Циле, опанчар, Ђока, Од сам ћош накуд болницу
предам ја кључеве од апотеке је Тоша Гичић своје ћерке опанчар, Мустафа Баба - Алић, је велика авлија и помоћне
неком војном лекару и кренем пребацио. сарач, Алекса, бакалин ... зграде на Стевана Живковића
овде у Лесковац – још није било Мој муж Никола није - Стеван Живковић Богојевачког. Туј су после рата
бомбардовање. био заробљен. И некако се, у Богојевчанин је пореклом из седели Добри Ђокић звани
У Лесковац ме је довезо неко сељачко одело преобуко! Богојевце, каже његов унук Џина, жена Загорка, деца Раде
шофер који нам је допремао Неку шубарицу мето на главу Петар – Пера Живковић Ђокић, судија, и ћерка Косара,
лекове за апотеку. Мој муж и тако обучен у сељачко одело Богојевачки. Као млад, у она радила је у апотеку. Ђоки и
Никола је све то већ осигурао, дође и он у Стројковце. И - ратна и поратна времена, Загорки су погинула и два
јер ја сам била млада, још нисам сви су га у Стројковце одмах Стеван је поправљао ципеле, детета за време бомбардовања –
била вична и Никола се о томе познали. Покојни Тоша Гичић цокуле и другу обућу. То су до кућу воскара Ламса, у Улицу
бринуо. И дођем у Лесковац, у се толико обрадовао кад је видо били још Балкански ратови. учитеља Јосифа.
ову кућу у Поп Илијину улицу Николу и када га је угледао Онда је отишо у војску. Када се У зграду у голему
– ту је рођен мој муж Никола викнуо је: вратио из рат закупио је оборе авлију на Стеву Богојевчанина
и моја дужност је била да ту - Ја – ево га Никола! у Пољопривредну школу, ту је били су и Чеда, поштар, син
дођем. Била сам у другом стању И дођемо ми натраг у чувао свиње и извозио ги у Ниџа. Такође се памти да су
са сином Слободаном, који је Лесковац Грчку. голему авлију били викали –
рођен 1941. године. Моја јетрва За време окупације Никола И тако је Стеван почео Среткова мала, Роскина мала,
Вукана ме није радо примила је био овде - радио је туда- да развија трговину и кренуо је Парцина мала. И да су туј
– Вукана је Милетова жена. свуда, радио је и код апотекара у куповину кућа. Прво је купио седели Лиме и његова браћа
Када сам се пожалила деверу Владу Марића. Влада је био кућу на сам ћош, изгледа да Кљуне и Сретко ...И викали су
Душану, он ми каже: изузетно добар човек. Када је је ту кућу неки аустријанац ги „малецки пампури’’....
- Снајке, шта да ти сазнао да мој муж тражи посао направио.. И тако је, једно
радим! Зар не знаш ти ( јао Влада каже Николи: с друго, ишло богатство. ( Нставиће се )
што сам имала доброг девера - Само ви, колега, дођите! Куповао је, редом, све радње
– неописан је био тај мој А знате како је то – од Дунђерски сокак до ћош Сава Димитријевић
девер Душан ), и каже ми он бити свој ГАЗДА, имаш своју Поп Илијине улице. Само један
- зар ти не знаш из народних
14 Нова Наша реч