Page 11 - NNR 10
P. 11

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЛОМИО ОРАХЕ

                                                      (Део други)
      Пише: Александар
      Стојановић
         Данас је и зарада, као и
      много  шта  друго  у  животу
      мајстор Милета, у опадању.
      Како било, овај човек је свој
      живот формирао у престоници
      и још више од тога, у овом
      сокаку, који га је, за све дуге
      године свога трајања, сећао на
      лесковачку касабу у јутарњој
      измаглици  пазарног  дана.
      Газда Миле, као и сваки други
      радни човек, има своју рутину,
      коју спроводи комотно и лако,
      какав је и покрет птице у лету,
      створа сигурног у своју сврху и
      постојање. У дућан долази рано,
      да обрише прашину са радног
      стола и да упали ватру у кубету
      старом колико и сама радња.
      Изјутра, газда Миле ужива у   кога је знао да му у сновима,  и књиге које и под старе дане,  цвату, настане током дугачке
      испијању два препеличја јаја,   још увек важније место заузима  халапљиво чита. То, и дружење  шетње до куће. Једино тада
      јер верује да му то бистри ум   Ветерница него Дунав. Другом  са људима у дућану лесковачког  би се, мајстор Миле, истински
      и смирује живце. Након тога,   проликом,  друштво  мајстор  часовничара. Тако су сајџија,  осећао слободно. Са срећом
      узима новине, листа стране на   Милета би тражио Арсеније,  пијачар, пуковник и песник  у срцу, јер је још један дан
      којој је временска прогноза и   пуковник у пензији. Остарели  проводили дане, оптерећени  провео у поправљању онога
      покушава да се сети, какав ће   војник, ког је служба и судбина  својом муком и мислима без  што природа и људски порив
      утицај имати влага у ваздуху   терала преко многих миља и  јасног циља, али са познатим  покварише,  осећао  се  као
      на  брескве  у  воћњацима   лешева овога света, ипак је  коренима. Мимо дружења са  мали, упорни бог који пркоси
      давног  напуштеног,  али  не   највише ценио ненаметљиву  необичним људима, мајстор  уништењу. Сигурним кораком
      сасвим заборављеног, Југа. Са   реч овог часовничара, који је  Миле на овом свету има још те  старца који је читавог живота
      доласком  првих  муштерија,   одговоре тражио посматрајући  скромне и бесмислене навике.  знао шта жели, кретао би кући
      радни  дан  сајждије  има  не   себе и људе око себе, опрезан у  Човека  кога  усамљеност  овим узаним сокаком, којим
      увек јасан, а ни предвидив ток,   изрицању пресуда, због којих би  потреса  до  костију,  радост,  проструји читав његов радни
      иако, истина, посетилаца има   кајање било бесмислено. Трећи,  ма како скромну и несталну,  век. Са његове десне стране,
      све мање из године у годину.   релативно чести гост радње  доносе ствари без неког дубљег  по неком свом реду и поретку,
      Једном  месечно,  до  дућана   је стогодишњи чича Аврам.  узрока, али са препознатљивим  низале су се авлије или зграде
      би  навраћао  неки  Нишлија   Учењак и луталица, прадеда,  циљем. За мајстор Милета је  у којима се дешаваше нешто
      Влашко, пијачар и блебетало,   удовац и песник, овом човеку  то овај дућан, са свим својим  важно и постојано.
      који  је  утеху  проналазио  и   бистрог ума и виталног духа,  нелогичностима и лепотама,
      сећање на земљу свог порекла,   током више од века постојања,  и мисаони одмор од радног   (Наставиће се…)
      чувао, код старог дућанџије, за   смисао даје поезија коју пише  дана,  који  у  свом  пуном
             Републички хидро-метеоролошки завод:
          ЛЕСКОВАЦ И ВРАЊЕ,

              ПОСЛЕ СЈЕНИЦЕ,

                 НАЈХЛАДНИЈИ

            ГРАДОВИ У СРБИЈИ


          Лесковац и Врање су у понедељак 18. марта са температуром
      ваздуха од нула степени после Сјенице били најхладнији градови
      у Србији, показала су мерења Републичког хидрометеоролошког
      завода Србије (РХМЗ).
          У Сјеници, граду на Пештерској висоравни на надморској
      висини од 1026 метара, у понедељак 18. марта измерена је
      температура ваздуха од два степена испод нуле, па је тзв. „српски
      Сибир” био најхладније градско насеље у земљи.
          Врањски крај је у најнижим деловима, у котлинама и речним
      долинама, освануо под густом маглом видљивости до 50 метара,
      што је отежало нормално одвијање саобраћаја на магистралним
      и регионалним путним правцима.
          Планинске дестинације у лесковачком и врањском крају су
      без магле и са много сунца, па су забележене више температуре
      у односу на највећа градска насеља у овом делу Србије.
          Најтоплије је било на сунчаној Власини, осам степени у  од Лесковца и Врања, а у главном граду Београду измерено је
      плусу, на Кукавици је измерено четири степена изнад нуле, а  пријатних девет степени у плусу.
      на Бесној Кобили два степена.
          Суседни Ниш је са четири степена изнад нуле био топлији                                               НР
      Нова Наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16