Page 11 - NNR 10
P. 11
Друга сасвим обична прича
СА САЧУВАНЕ РАЗГЛЕДНИЦЕ
О Југословенској експедицији која је заобишла Западно раме, вратила се на
је освојила Хималaје, Монт Еверест, гребен и на висини 7.520 метара 27 априла
пришавши му са стране са које никад подигла Камп 4. такође са 12 места. Затим је
пре, а ни потом, није освојен, па и данас, наступило олујно невреме са ветром 150 км/х
као успомена на мртву државу, носи име у трајању од пет дана и камп 5. подигнут је
– Југословенски смер. тек 9 маја, на висини 8.120 метара.
Успон су први покушали Вики Грошељ
Радног дана, неких седамдесетих и Марјан Манфреда. Пуно времена су
година прошлог века, чиновници који су изгубили тражећи пут и због оштећења на
радили на дистрибуцији поште у ФХИ једном од вентила боце с кисиком. Манфреда
„ЗДРАВЉЕ“ донели су ми замолниицу је скинуо рукавице након што се попео преко
необичног садржаја, коју нису знали коме да виоке окомите гранитне плоче на чијем је
проследе. Замолницу су послали људи који врху обесио уже, а када га је поставио,
су припремали југословенску експедицију схватио је да мора назад - промрзле су му
на Хималаје, и у њој су љубазно молили за УСПОН НА ХИМАЛАЈЕ руке. Вратили су се у базу, и за њих је успон
помоћ у виду лекова по попису који је у њој био завршен. Касније су му ампутирали
назначен. Углавном антибиотике широког Пет чланова експедиције (Шкарја, прсте, али тај фикс је помогао другој навези
спектра, снажан аналгетик, лекове против Белак, Маренче, Робас, Заплотник) отишли да напредује.
стомачних тегоба, које је „ЗДРАВЉЕ“ имало су у непал годину дана раније, у неку врсту Друга навеза Подбевшек и Робас због
на својој листи. претходнице, како би проверили, договорили лоше видљивости промашила је правац
Са замолницом се запутим до Миодрага и поставили базни логор на 5.300 метара ка врху, али је тиме показала прави пут
Стојановића, ондашњег директора висине. Истовремено је откривен релативно осталима.
производње лекова, објасним о чему се сигуран прилаз превоју Лхо Ла. Након 40 мукотрпних дана на планини,
ради, он погледа писмо у коме је захтевано Опрема је из Љубљане камионима 13. маја, по снажном ветру и при температури
само по пар кутија препарата, и каже –Ова допремљена до Ријеке. У ријечкој луци на ваздуха од -35°Ц кренула је навеза коју су
експедиција је озбиљна ствар светских брод је утоварено 18 тона опреме: преко 10 чинила браћа Андреј и Марко Штремфељ
размера, ми смо велика фирма, у недостатку км алпинистичких конопаца, 350 м висећих и Нејц Заплотник. Марко је одустао од
других, ово ће бити сјајна реклама за и алуминијских љестава, 40 шатора, 80 врећа успона због оштећења вентила на боци
„ЗДРАВЉЕ“, знаш ли на колико места ће за спавање, 30 пари посебно израђених с кисеоником. Андреј Штремфељ и Нејц
бити ово забележено... Пакет са лековима пењачких ципела „гојзерица“, 500 вијака Заплотник такође су касније имали проблеме
мора да буде богат! и клинова за стијене и лед, више стотина са боцама, али су изашли на Монт Еверест у
И напише Миодраг требовање, упути литара керозина и плина за кухање и скоро 13:51х, као први југословенски (словенски)
ме у магацин готових роба, тамо ми направе четири тоне хране. Опреми је требало два алпинисти. Остале су записане речи Нејца
лепу збирну кутију са траженим лековима, мјесеца како би преко индијске Калкуте и Заплотника:
све пута десет, и отпреме је уредно на адресу непалског Катмандуа стигла до полазишта у Седива при китајски пирамиди ин
са које су се јавили логистичари експедиције. планине. Путовање је започело 27. фебруара не вева, кај би. (Сједимо поред кинеске
Неку недељу касније пакет се вратио 1979. године. пирамиде и не знамо шта ћемо).
на пошту „ЗДРАВЉА“ са пропратним Вођа Шерпаса је био Анг Пху који је Наредна два дана падао је снијег,
писмом у коме се експедиција захваљује Еверест већ једном био испењао, годину ковитлао је ветар и није било могуће према
на разумевању и помоћи, са напоменом да су дана раније са аустријском експедицијом. врху. Кад се вријеме донекле примирило,
они из збирне кутије узели оно што им треба Експедиција је имала 18 тона опреме кренуо је навез у којем су били Стипе Божић,
по попису, а да вишак враћају дародавцу, уз коју је пуних 19 дана носило 750 локалних Стане Белак као и Шерпас Анг Пху који
објашњење да је опрема, коју прикупљају за носача све до 6.000 метара надморске висине је тако постао први човек који је Еверест
експедицију, већ тешка више тона, да ће на где је на леднику Кхумбу постављен базни попео из два различита правца. Како су била
Хималаје бити изнета на леђима, и да, због камп. Сваки од 750 носача носио је терет тројица у навезу, па тиме и нешто спорији,
тога, морају да воде рачуна о сваком граму од 30 кг, а алпинисти су носили свој лични на врх су изашли око 14,30, те није било
који ће понети. пртљаг. У базном логору на 5300 метара довољно времена за сигуран силазак до
Мислим да су од тог догађаја протекле висине постављени су шатори и распоређена Логора 4. и остали су на отвореном, на
две, можда и три године, светски медији су опрема. У једном шатору налазила се бачва висини од 8.400 метара. То је иначе био и
већ увелико извештавали о спектакуларном у којој је било 60 кг доларских новчаница. највиши бивак којег је човјек преживео без
подвигу југословенских хималајаца, када Носачи су дневно добивали по 2 $. Данас шатора и спаваће вреће. У једној од својих
су ми, опет из фабричке поште, донели би то било до 30 $ по дану. књига Стипе Божић је записао:
разгледницу адресирану на моје име. Са Између 29. марта и 6. априла експедиција „Много опаснија половица је силазак
Хималаја, са Монт Евереста, јавила се је фиксирала ужад на падини између Базног у подножје планине. Тренутак стајања
југословенска експедиција. логора (5.350 м.) и обода Лхо-Ла (6050 м) на врху највише овај спорт разликује од
Разгледницу су потписали сви чланови седла, и монтирала ручни лифт у дужини осталих. У било којем другом спорту, кад
експедиције, сем 20 Шерпаса, у којој 200 м. На тај начин је транспортовано око играч постигне одлучујући згодитак, судац
су учествовала 24 пењача, 2 лекара и 3 6 тона опреме. Затим је подигнут Камп 1 одсвира крај или натјецатељ пресијече врпцу
новинара, и ја је сада објављујем. који се састојао од шатора и снежних јама на циљу и за њега је то крај утакмице. Након
Вођа експедиције је био искусни у којима је могло боравити 40 људи. Степен утакмице иде се у топлу свлачионицу, под
хималајац Тоне Шкарја, лекари др. Евген тежине успона је износио између друге и туш. На врху планине једна друга утакмица
Вавкен, главни лекар експедиције, и др. Игор треће категорије, а последњих 150 метара тек почиње, и то она за живот. Над Моунт
Текавчич, лекар експедиције, а пењачи су између четвртог и петог степена. Еверестом заметнула се страховита олуја.
били углавном из Словеније, њих двадесет: Између 7. и 14. априла прикупљена Вјетар је пухао брзином од 150 километара
Звоне Андрејчич, Стане Белак, Борут опрема је преко ледене и камене стране на сат а температура се спустила на минус 40
Бергант, Вики Грошељ, Томаж Јамник, (тежине 4) пребачена изнад седла и основан ступњева. Тога дана нисмо успјели сићи до
Стане Клеменц, Франчек Кнез, Ивч Котник, је Камп 2. (6.770 м.) са 12 лежајева. До 18. логора 4. па смо заноћили на висини од 8400
Марјан Манфреда, Штефан Маренче, Вања априла подигли су Камп 3. (7.170 м.) 50 метара. То је био највиши бивак, без шатора
Матијевец, Душан Подбевшек, Бојан Полак, метара испод једне препреке (Западно раме) и спаваће вреће, којег је човјек преживио.“
Роман Робас, Андреј Штремфељ, Марко и снабдели га залихама. Чланови хисторијске експедиције
Штремфељ, Јернеј Нејц Заплотник, Јоже На том месту Америчка експедиција вратили су се у Југославију 26. маја 1979.
Зупан. Из Хрватске су били Владимир из 1963. године, која је кренула из Долине године.
Месарић и Стипе Божић, а из Босне и тишине и једно вријеме ишла гребеном,
Херцеговине Мухамед Гафић и Мухамед сишла је на Северну страну и кулоаром Никола Милићевић
Шишић. дошла до врха. Југославенска експедиција
Нова наша реч 11