Page 10 - NNR 10

МАЛИ, НЕВИДЉИВИ, А ВЕЛИКИ ЉУДИ

Фрањо Фелдхамер је био професор
немачког језика и књижевности. Рођен
је у Босни, у време кад је она припадала
Монархији, отац Аустријанац, мајка
Босанка. Основно школовање завршио
у Босни, језик и књижевност студирао у
Бечу. Између два рата, власти Краљевине
Југославије распоредиле га на послове
учитеља у Бојнику. Ту га је затекао Други
светски рат. Војне окупационе власти су
га одмах пронашле, немачког официра
који је са патролом дошао да га посети
сачекао је испред свог учитељског стана
у школи, и током разговора није престајао
да цепа дрва. Одбио је понуђено место
високопозиционираног преводиоца, и
било какву сарадњу са немачким војним
и цивилним властима.
После рата, предавао је немачки
језик у неким лесковачким основним и фијом, имао силна звања домаћег и интер- бројем изменљивих објектива “Планар”
на ционалног мајстора фотографије. Већина (“Zeis”) . Један, на пример, УВ филтер
Упознат са овим текстом, проф. фотографија Лесковца и његове околине за ове објективе коштао је у еквиваленту
Вјачеслав Нешић упутио је следећу које се налазе на разгледницама тог доба данашњих 800-900 евра. Затим још
сугестију: су његових руку дело. Као и фотографије скупоценији фотоапарат “Хаселблад”
-Колико ја знам, а мислим да је које су коришћене за сврхе Сајма текстила који НАСА и данас користи у космичком
тачно, господин Фелдхамер је завршио и текстилних машина, као и фотографије програму, и тзв “плочаш” Линхоф, који
и правни факултет. које су коришћене за промоцију бројних је користио специјалне филмове високе
предузећа лесковачке привреде и резолуције формата 13х18 цм.
средњим школама, најдуже у текстилној. индустрије. Његове фотографије, које Познато ми је да су његове фотографије
Шездесетих година прошлог века, су красиле радне и друге просторе објављивали велики светски фотографски
током најбржег развоја “ЗДРАВЉА” и лесковачких фабрика, уништене су у журнали, и да су биле коментарисане
повезивања ове фабрике са немачким транзицији. Умро је тихо, заборављен, тако на високим школама које су се бавиле
произвођачима лекова, ( а и због тада да ми није позната судбина огромне архиве фотографијом као уметношћу, или су
обавезних ДИН - Deutsche Industrishe његових филмова - негатива и позитива - за школовале сниматеље за потребе филмске,
Normen - стандарда, оно што су данас које знам да су постојали. телевизијске и новинске индустрије.
ИСО стандарди) Божидар Ђорђевић Располагао је, и одлично умео да Ово је мој дуг према невидљивим
Кукар запошљава Фрању Фелдхамера је употреби, сјајном фотографском људима који су били нешто и живели
као преводиоца. Фрањо је упамћен по техником, која је и у данашњим условима у Лесковцу. Хвала на читању, пажњи и
“немачком” карактеру: савршено тачан и више него респектабилна. Познато ми стрпљењу.
изузетно радишан. је да је поседовао скупоцени комплет
Читавог живота бавио се фотогра- “Лајке” (фотоапарат “Leica”) са већим Никола Милићевић

Писмо га је његова мајка терала и бодрила да учи поред осталог и
СЕЋАЊЕ УЧЕНИКА виолину.
Јесте, професор је поред велике љубави за фотографијом
имао још један врло важан хоби , а то је да свира виолину и
да стално учи. Једном прилико нам је причао , да ће ускоро
Прочитао сам чланак о једној дивној особи, господину Фрањи завршити ванредно факултет грађевине у Београду. Путовао
Фелдхамеру. Лепо је, да се је неко сетио тог човека. је возом у Београд и полагао испите.
Као ученику Текстилне школе у Лесковцу имао сам ту част Професор је становао у једној кући до садашњег новог суда
да ми је професор немачког језика био г. Фрањо Фелдхамер . у Лесковцу, то је преко пута Гимназије. Мој отац је повремено
Ево како сам ја доживљавао мог професора. одлазио у Текстилну школу, да се распита како учим. Тако је
У Осмогишњој школи учио сам француски језик. Прелаз упознао и г.Фрању Фелдхамера. Време је пролазило , ја сам
на немачки језик је био тежи, али морало се. Професор нас је завршио Текстилну школу и отишао на студије у Љубљану. Кад
ословљавао са синко. »Ајде ти синко да нам кажеш то и то«. год је професор срео мог оца увек је питао »Како Душан«.Отац
итд. Моја прва оцена код професора била је двојка. Професор је био почашћен и годило му је, да је проф. Фелдхамер причао
ми је рекао, да ја нећу тако никада научити немачки језик . Елем о мени као свом вредном ученику. После завршеног факултета
, турска реч која нам је остала до данас је ИНАТ, поготову ако у Љубљани запослио сам се у једној великој фирми у Немачкој.
је у позитивном смислу. Моје скромно знање немачког језика ми је помогло, да сам се
Ко, да ја не могу да научим? Прорадио је ИНАТ у мени. врло брзо уклопио . Опет је мој отац срео у граду г.Фелхамера и
Прво сам се уписао на вечерњи курс немачког језика за похвалио се да радим као инжењер у Немачкој. Према причању
старије особе који је био у Лесковачкој гимназији. Професор је оца , професор је био пресрећан што један његов ученик, сада
са одобравањем следио мом учењу и за врло кратко време сам ја као инжењер ради у Немачкој.
у школи »одговарао на табли« . Професор се је изразио похвално Захвалан сам том дивном чевеки, који ме је бодрио и
за моје знање немачког језика и добио сам оцену 5. Тако сам и подржавао да учим и да се усавршавам. Задржаћу га у лепој
даље наставио до краја мог школовања у Текстилној школи. успомени.
Професор је био је јако педантан, дисциплинован, захтеван Душан Петковић
до себе, и благ и културан, али захтеван до нас ђака. Професор Збиље 8П
је вероватно био везан за своју мајку и често нам је причао како 1215 Медводе , Словенија
10 Нова наша реч