STRANE KOMPANIJE SMANJILE BROJ NEZAPOSLENIH

LESKOVAC
Prema podacima NSZ-a, broj nezaposlenih od 2013. do kraja 2015. u Leskovcu smanjen je za 3.700, a na području okruga za oko 5.000 osoba. Do ovoga je došlo pre svega zahvaljujući stranim kompanijama („Falke“, „Zdravlje Aktavis“, „Auto stop“, „Džinsi“, „Jura“), koje su u ovom periodu zaposlile 1.800 do 1.900, ljudi, a zapošljavanja je bilo i kod domaćih privrednika

O rezultatima rada filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu u prethodnoj godini, kao i o merama, programima i aktivnostima koji će biti sprovedeni u 2016. godini, bilo je reči na konferenciji za novinare na kojoj su govorili direktor Dejan Stanković i portparol službe i šef Odseka za posredovanje u zapošljavanju Marija Stevanović.

STATISTIČKI PODACI O BROJU ZAPOLESNIH

Prema popisu iz 2011. godine na teritorji Jablaničkog okruga živi 240.923 stanovnika, i to u gradu Leskovcu 54.918, u Bojniku 13.118, Vlasotincu 33.312, Lebanu 24.918 i Medveđi 13.323 stanovnika. U odnosu na prethodni popis, broj stanovnika u okrugu manji je za oko 30.000.

U privredi Jablaničkog okruga ukupno je zaposleno 36.670 osoba, u preduzećima, ustanovama i organizaicjama zaposleno je 25.196 osoba, kod preduzetnika 11.474, dok je registovanih poljoprivrednika 7050. U odnosu na 2014. godinu zaposlenost je veća za 2,58 posto. Bitno je napomenuti da se u Republici Srbiji procenat zaposlenosti iznosi oko 40, rekao je Stanković.

OD 2012. BROJ NEZAPOSLENIH PADA

Podaci za 2012, 2013. i 2014. godinu pokazuju da je 2012. godine na evidenciji bilo 22.812 osoba, dok je do smanjenja broja došlo u naredne dve godine. Zaključno sa 31. decembrom 2015, na evidenciji je 19.151 nezaposlena osoba. U odnosu na 2012, broj nezaposlenih manji je za oko 3.700. Ova podaci su slični i za okrug, tako da je 2012. godine bilo 38.279 nezaposlenih, a sada ih je 33.466, što je manje za oko 5.000.

Stanković je objasnio i kako je došlo do smanjenja broja nezaposlenih.

-Filijala NSZ u Leskovcu uradila je detaljniju analizu o uzrocima koji su doveli do pada nezaposlenosti. Došli smo do podataka da je najveći broj nezaposlenih lica koja su bila na evidenciji svoje zaposlenje našla u stranim kompanijama. Kompanija „Falke“, koja radi od 2006-7 godine, 2013. godine je imala 300 usposlenih, a sada rade sa 650 radnika. Kompanija „Zdravlje Aktavis“ je u odnosu na 2013. godinu uvećala broj zaposlenih za više od 100 radnika, grčka kompanija „Auto stop“ je uvećala broj uposlenih za 50, „Džinsi“ je uvećao broj zaposlenih za oko 700, isto toliko i kompanija „Jura“. To znači da najveći broj ljudi u poslednje dve godine zapošljen u inostranim kompanijama, oko 1.800-1.900 osoba. Do novog zapošljavanja došlo je i kod domaćih poslodavaca, preduzeće „Prima nova“ zaposlilo je 169 novih radnika , „Mitić“ iz Kumareva ima uvećanje za 150 radnika od 2013. do 2015. godine. Oko 600 do 700 lica angažovano je po osnovu lokalnih akcionih planova zapošljavanja. Te mere, uz ostale mere, angažovanje lokalne samouprave i NSZ-a, dale su rezultate i došlo je do smanjenja broja nezaposlenih osoba. Nadamo se da će u budućem periodu taj trend da se nastavi.

KRAKTERISTIKE NEZAPOSLENOSTI U OKRUGU

Opšte karakterističe nezaposlenosti u okrugu jesu da je veće učešće muškaraca u odnosu na uščešće žena u ukupnoj nezaposlenosti, jer žene čine oko 46 posto od ukupnog broja nezaposlenih.

Kada je u pitanju kvalifikaciona struktura, osobe bez kvalifikacija, niskokvalifikovane osobe sa prvim i drugim stepenom stručne spreme, čine jednu trećinu ukupno nezaposlenih, dok dominiraju osobe sa srednjom stručnom spremom, sa trećim i četvrtim stepenom, koji čine 60 posto ukupne nezaposlenosti. Osobe sa višom stručnom spremom čine 4,5 procenata , a osobe sa visokom stručnom spremom čine 4,5 procenata od ukupnog broja nezaposlenih.

Učešće mladih do 30 godina u ukupnoj nezaposlenosti je ispod 25 procenata, dok po dužini čekanja na evidenciji, oni koji čekaju do dve godine čine 58 procenata od ukupno nezaposlenih. Najlakše se snalaze osobe koje čekaju posao do jedne godine, a što je dužina čekanja veća, problem pronaleženja posla daleko je veći. Interesantno je da je došlo do povećanja broja nezaposlenih starostne dobi preko 50 godina za 2 procenata u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu, zaključila je Marija Stevanović.

Od ukupnog broja nezaposlenih osoba sa invaliditetom je 558, a u 2015. godini zaposleno je  276 osoba sa invaliditetom.

Poređenjem 2014. i 2015. godine, kada je reč o slobodnim radnim mestima (to su ona radna mesta za koje su poslodavci sa teritorije okruga tražili direktno posredovanje NSZ-a) povećanje tih prijava je veće za tri i po puta u odnosu na 2014. godinu. Ako se posmatra zapošljavanje po tim prijavama, može se videti da je u odnosu na 2014. u 2015. godini za oko 350 osoba manje sa evidencije NSZ došlo do posla.

Broj zaposlenih osoba sa invaliditetom je 276, i to preko mera i programa NSZ-a 62 osobe, a mimo tih mera 214 osoba. Najveći broj zaposlenih bio je u prerađivačkoj industriji, i najveći broj osoba koje su se zaposlile bilo je nekvalifikovano ili sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme.

LOKALNI AKCIONI PLANOVI ZAPOŠLJAVANJA

Filijala NSZ u Leskovcu realizuje i lokalne akcione planove zapošljavanja, uz sufinansiranje službe i lokalnih samouprava, kao i planove gde služba pruža tehničku podršku, dok je finansiranje kompletno iz budžeta lokalnih samouprava.

Leskovac je jedan od gradova koji izdvaja značajna sredstva za finansiranje zapošljavanja, rekao je direktor Dejan Stanković. Prošle godine je zajedno sa gradom služba finansirala 66 osoba po progamu samozapošljavanja, dok je stručnu praksu obavilo 25 osoba. Šezdeset posto sredstava obezbedila je lokalna samouprava, a 40 posto NSZ. U opštini Bojnik je odluka menjana nekoliko puta, ali je na kraju odabrana mera samozapošljavanje, gde je 18 lica registrovalo sopstvenu delatnost. Opštine Vlasotince i Lebane prošle godine nisu sprovodile lokalne akcione planove zapošljavanja. U Medveđi se godinama sprovodi samo mera javnih radova, prošle godine je bilo angažovano 26 osoba, za šta je izdvojeno dva miliona dinara. Prošlogodišnjim lokalnim akcionim planovima zapošljavanja angažovano je ukupno 135 lica, za šta je izdvojeno 12 miliona dinara.

Kod lokalnih akcionih planova zapošljavanja uz tehničku podršku NSZ-a reč je o planovima koje lokalne samourave same finansiraju. Služba pruža uslugu objavljivanja javnog poziva za meru za koju se lokalna samouprava opredelila, prati sprovođenje, prikuplja dokumentaciju i pomaže u donošenju odluka kojim licima će da se odobre sredstva i koja će lica biti angažovana.

ODRŽIVOST ZAPOLJENOSTI DOBRA, POKAZALE ANALIZE

Grad Leskovac je prošle godine izdvojio 18 miliona dinara za lokalni akcioni plan zapošljavanja. Izvesno je da će ove godine obuku za poznatog poslodavca grad Leskovac da finansira za kompaniju „Džinsi“, rekao je Stanković.

-Interesantno pitanje je kolika je održivost zapošljivosti po lokalnim programima. Kada je reč o samozapošljavanju, registrovanju preduzetničkih radnji i započinjanju sopstvenog posla, u 2013. godini 49 programa je odobrila lokalna samouprava, a proverom u APR utvrdili smo da je 21 subjekat brisan iz APR-a i prestao je sa obavljanjem delatnosti, a 28 i dalje radi, što znači da je procenat održivosti 57 posto, što je zadovoljavajuće. U 2014. godini odobreno je 74 programa, a 69 preduzetnika i dalje postoji i radi, što je 93 procenata. Za 2015. podaci se tek očekuju. Za otvaranje novih radnih mesta poslodavac dobija 200.000 dinara za svakog zaposlenog radnika. Opremanjem radnih mesta u 2013. godini grad Leskovac je uposlio 163 osoba, a proverom je utvrđeno da 116 i dalje radi kod poslodavaca, što je 72 procenata, i što je jako zadovoljavajući rezultat. Za 2014. godinu, pošto je ugovorna obaveza u toku, podaci će tek stići. Na osnovu izuzetno opsežnih istraživanja i prikupljanjem velikog broja podataka odlučuje se koju će grad meru da finansira u okviru lokalnog akcionog plana, pa su zbog toga rezultati ovih mera i ovako dobri, zaključio je Stanković.

Sonja Petrović

ANTRILE 1

KADA SE VRŠI BRISANJE IZ EVIDENCIJE?

Prema Zakonu o zapošljavanju nezaposlena lica imaju obavezu redovnog prijavljivanja NSZ-u četiri puta godišnje, odnosno na svaka tri mesca, dok korisnici novčane naknade tu obavezu imaju u periodu dok traje pravo na naknadu, a to znači svakog mesca. Ukoliko neko ne ispoštuje taj rok za prijavljivanje, onda se briše sa evidencije, i ima mogućnost ponovnog uvođenja nakon isteka sankcije koja traje šeset meseci, odnosno devet meseci za korisnika novčane naknade. Postoje razlozi koji opravdavaju nedolazak u zakazani termin, tako da se može izvršiti i pravdanje tog neredovnog javljanja ukoliko se uz odgovarajuću pisanu dokumnetaciju dostavi dokaz da je lice zaista bilo sprečeno tog dana da se prijavi. Uvažavaju se svi dokumenti koji su izdati od stane nadležnih institucija, a lica mogu i da daju izjavu koju potpisuju kod savetnika, ukoliko se u roku od 15 dana od zakazanog datuma jave, bez pisane dokumentacije. To mogu učiniti samo jednom u toku kalendarske godine .

ANTRFILE 2

PROJEKTI IZ IPA FONDOVA

U toku je realizacija projekta koji se finansira iz IPA fondova, reč je o 14 nezaposlenih osoba sa evidencije NSZ-a iz ruralnih sredina koja mogu zasnovati radni odnos kod privatnog poslodavca gde će obaviti stučnu praksu i položiti stručni ispit.

Osim ovoga, iz pretpristupnih fondova EU preko IPA projekta, predviđeno je otvaranje klubova za traženje posla u Bojniku, Lebanu i Medveđi. Samouslužna stanica će biti instalirana u Crnoj Travi, dok je u Leskovcu predviđeno formiranje Centra za informativno profesionalno savetovanje, gde će biti angažovan jedan psiholog. Preko IPA projekata predviđen je i određeni broj obuka za tržište rada, informatička, za strane jezike, izradu nameštaja, zavarivanje. Predviđena je mera, takozvani karavani zapošljavanja. Određene filijale će dobiti vozila kojim će se ići na adrese lica koja su u nepristupačnim krajevima. Očekuje se operacionalizacija ovih projekata iz EU za mesec, dva.

ANTRFILE 3

DA LI JE I ISELJAVANJE RAZLOG ZA PAD NEZAPOSLENOSTI?

Na naše pitanje da li je do pada broja nezaposlenih došlo i zbog migracije stanovništva, odnosno iseljavanja pre svega mladih  ljudi sa ovog područja, Marija Stevanović je odgovorila:

-Prisutan je i ovoj razlog, da se sa evidencije skidaju ljudi zbog preseljenja. U mnogim slučajevim mi to registrujemo kao neredovno javljanje, a zapravo su se lica odselila, ili su otišla u inostranstvo. Pogotovu je ovo prisutno kod Roma koji odlaze tražeći azil, a njih na evidenciji registrujemo kao neredovno javljanje, a oni zapravo borave u inostranstvu.

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*