“Stariji građani su najdiskriminisanija kategorija”

LESKOVAC

…Posebnu pažnju treba obratiti na težak položaj žena starijih od 45 godina iz osetljivih društvenih grupa, koje su višestruko diskriminisane, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene žrtve nasilja u porodici, trans žene. Takođe potrebno je posebnu pažnju posvetiti ženama sa sela koje se susreću sa otežanim pristupom zdravstvenim uslugama, međugradskom prevozu, neplaćenim kućnim radom, u smislu brige o domaćinstvu, deci i starijim članovima porodice.
Prema podacima Zaštitnika građana, od ukupnog broja lica koja zbog brige o deci ili odraslim licima rade kraće od punog radnog vremena je 96% žena i 4% muškaraca. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više
vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena. Najveće razlike u vremenu su kod aktivnosti koje se odnose na lične potrebe i slobodno vreme… – rekao je Zoran Pašalić u razgovoru za naš nedeljnik

NNR: – Kakva su iskustva Zaštitnika gradjana vezana za diskriminaciju žena straijih od 50 gopdina i uopšte osoba koje su u kategoriji 50+?

Pašalić: – Zaštitnik građana smatra da starija lica, koja imaju sve veći udeo u ukupnoj populaciji Republike Srbije, nisu dovoljno prepoznata u društvu kao naročito ranjiva kategorija stanovništva. Udeo starijih u ukupnoj populaciji je 19.2%, a prosečna starost stanovništva je veoma visoka i iznosila je 43 godine u 2017. godini. Kod sredovečnog
i starog stanovništva veći je broj žena, dok su kod mlađeg stanovništva muškarci brojčano dominantniji. Među starijim licima rasprostranjeno je siromaštvo i socijalna isključenost, pa su i uslovi stanovanja i strukura potrošnje lošiji.
Po svim istraživanjima, stariji spadaju među najčešće diskriminisane grupe u Srbiji, a posebno zabrinjava činjenica da veliki broj starijih osoba prepoznaje diskriminaciju koja se vrši nad njima, ali da to smatra „normalnim“, zbog čega se retko odlučuju za korišćenje nekog pravnog sredstva za zaštitu svojih prava.
Zaštitnik građana je takođe u svom redovnom godišnjem izveštaju ukazao na problem da sredovečni ljudi, a naročito žene, postaju „stare“ za poslodavce već posle 45 godine života i bivaju izložene češćem otpuštanju, otežanom zapošljavanju i drugim oblicima kršenja njihovih prava i diskriminacije u oblasti rada.
Najčešći oblik diskriminacije na osnovu starosnog doba je nedostupnost radnog mesta za građane starije od 50 godina. Ova diskriminacija je vidljiva u četiri područja tržišta rada: gubitak posla u procesu tranzicije, otežano zapošljavanje, mala ponuda
programa za usavršavanje i to što se u preduzećima i drugim organizacijama često vrši pritisak da se stariji radnici što pre penzionišu, kako bi se oslobodila radna mesto za mlade.
Po pitanju registrovane nezaposlenost starijih od 50 godina, sredinom 2018. godine na evidenciji nezaposlenih lica nalazilo se 186.754 osoba starosti 50 i više godina, od kojih su 88.161 žene (47,2%). Iako se broj nezaposlenih lica iz ove kategorije smanjio u
odnosu na isti period 2017. Godine, smanjenje broja lica iz ove kategorije odvija se znatno manjom dinamikom u odnosu na smanjenje broja nezaposlenih iz mlađih starosnih kategorija.
U ukupnom broju lica starosti 50 i više godina, njih 146.348, odnosno, 78,4% su dugoročno nezaposleni (71.525 žena), što znači da je dugoročna nezaposlenost ove kategorije nezaposlenih za 9,3 procentna poena viša od ukupne dugoročne nezaposlenosti. U ukupnoj nezaposlenosti, dugoročno nezaposlena lica starosti 50 i više godina učestvuju sa 25,3%.
Posmatrano prema dužini traženja zaposlenja, od ukupnog broja lica na evidenciji nezaposlenih, kategoriji dugoročno nezaposlenih koji posao traže duže od 12 meseci pripadalo je 69,1% ili 400.010 lica.
Dugoročno nezaposlenih žena bilo je 216.508, odnosno, 70,7% od ukupnog broja nezaposlenih žena, što pokazuje da je dugoročna nezaposlenost žena za 1,6 procentnih poena viša od ukupne dugoročne nezaposlenosti.

NNR: – Da li imate pritužbe zbog diskriminacije po osnovu starosti žena u procesu traženja posla?

Pašalić: – Zaštitnik građana je od svog osnivanja imao veoma mali broj pritužbi zbog diskriminacije po osnovu pola i starosti, najviše iz razloga što su ovu Instituciju građani prepoznali kao podršku u rešavanju pitanja kršenja njihovih prava koje ne spadaju u ovu kategoriju. Poslednjih nekoliko godina gotovo da ovakvih pritužbi
nije bilo s obzirom na svest građana o postojanju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

NNR: – Da li, i na koji način, zakonodavac štiti žene iz ove kategorije od diskriminacije?

Pašalić: – Pravni sistem Republike Srbije prepoznao je diskriminaciju prema bilo kojem osnovu kao protivpravnu i štetnu, zbog čega je i donet Zakon o zabrani diskriminacije. Ovim zakonom određeno je da su svi građani jednaki i da uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva.
Kao teške oblike diskriminacije zakon prepoznaje izazivanje i podsticanje neravnopravnosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, ali i pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta. Tako da diskriminacija na osnovu pola ako se postupa protivno načelu
ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u svakom aspektu života. Zakonom je striktno zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene
pola, a zatim i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova,
odnosno stereotipnih uloga polova.

NNR: – Kako to izgleda u praksi, šta diskriminisana žena može konkretno da učini da bi se izborila sa ovim problemom?

Pašalić: – Ustav Republike Srbije jemči pravo na rad i propisuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, posebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor pravičnu naknadu za rad i pravo na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa. Ustav Republike Srbije ne pominje starije osobe kao posebnu društvenu grupu, ali je starost prepoznata kao lično svojstvo u članu koji se odnosi na zabranu diskriminacije.
Zakon o zabrani diskriminacije, kao poseban slučaj diskriminacije izdvaja diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Njime se izričito predviđa da starije osobe imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.
Odredbama Zakona o radu je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status,
porodične obaveze, seksualno opredeljenje i drugo. Zaštitnik građana ukazuje da nadzor nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu vrši inspekcija rada.
Ukoliko građani budu nezadovoljni postupanjem inspekcije rada mogu se obratiti Zaštitniku građana, jer u skladu sa odredbama Zakona o Zaštitniku građana, svako fizičko ili pravno lice, koje smatra da su mu činjenjem ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana, s tim da je pritužilac
dužan da pre podnošenja pritužbe pokuša da zaštiti svoje pravo u odgovarajućem pravnom postupku. Naime, Zaštitnik građana će uputiti pritužioca na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.
Pomenutim Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljen je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao nezavistan i samostalan državni organ. Ovim zakonom zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, a posebno je zabranjena diskriminacija na osnovu pola.
Pritužbe na diskriminaciju prima i razmatra Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

NNR: – Kakva su iskustva Vaših kolega u inostranstvu u ovoj oblasti?

Pašalić: – Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. utvrđuje posebno osetljive kategorije na tržištu rada koje treba da budu primarni korisnici mera aktivne politike zapošljavanja. U tu kategoriji spadaju: Romi, OSI, ruralno stanovništvo, lica bez kvalifikacija/obrazovanja, žene, mladi (15-24 godine starosti), starija lica (50-64 godine starosti), kao i dugoročno nezaposleni, samohrani roditelji, korisnici novčane socijalne pomoći, deca bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i drugi. Primenom ove nacionalne strategije zapošljavanja zabeležen je napredak, ojačan
sistem politike zapošljavanja i došlo je do prilagođavanja mera aktivne politike zapošljavanja potrebama nacionalnog i lokalnog tržišta rada.
Uprkos ovom napretku, uslovi su i dalje nepovoljniji u odnosu na zemlje Evropske unije. Znatno smanjenje neaktivnosti stanovništva radnog uzrasta (15–64) i dalje ne menja status da tržište rada u Srbiji ima jednu od najviših stopa neaktivnosti u EU, kao i najnižu stopu zaposlenosti mladih (15–24) i starijih zaposlenih (55–64).
Rodni jaz primetan je u svim ovim kategorijama u korist muškaraca. Najveći rodni jaz kada je reč o zaposlenosti zabeležen je u kategoriji lica 55–64 godine starosti, gde je stopa zaposlenosti žena 32,5% a stopa zaposlenosti muškaraca 52,8%.
Iako su se stopa aktivnosti i stopa zaposlenosti starijih lica povećale, položaj starijih lica na tržištu rada u Srbiji znatno je gori nego u EU. Starije žene su manje aktivne na tržištu rada od starijih muškaraca. Stopa neaktivnosti žena je za 16,3 procentnih poena veća u odnosu na stopu neaktivnosti muškaraca (54,6% žene i
38,2% muškarci). Najveći rodni jaz u pogledu neaktivnosti na tržištu rada zabeležen je u starosnoj kategoriji 55–64, gde je stopa neaktivnosti žena 64,8%, a muškaraca 40,4%.
Starija lica (55–64) na tržištu rada u Srbiji su u ranjivom položaju, a Srbija se, kao i većina zemalja u EU, suočava s problemom starenja stanovništva. Stopa aktivnosti starijih lica se u periodu 2014–2017. povećala za 7,6 procentnih poena (s 41,9% na
49,5%), stopa zaposlenosti za 8 procentnih poena (s 36,7% na 45,5%), dok je stopa nezaposlenosti ovih lica opala za 4,3 procentna poena (s 12,4% na 8,1%). Međutim, i pored pozitivnih kretanja navedenih pokazatelja, položaj starijih lica na tržištu rada u Srbiji znatno je gori nego u EU (60,6%, 57,1%, 5,8% respektivno).
Ako se posmatra sa rodnog aspekta, starije žene su manje aktivne na tržištu rada od starijih muškaraca (razlika u stopama aktivnosti iznosi 22,9 procentnih poena); kod stope zaposlenosti rodni jaz iznosi 19,9 procentnih poena, dok je skoro zanemarljiva razlika u stopi nezaposlenosti koja iznosi 2,5 procentnih poena.

NNR: – Da li postoji politička volja da se ovaj problem reši ili se sve ostavlja slobodnoj volji poslodavaca?

Pašalić: – Institucija Zaštitnika građana je uspostavljena posebnim Zakonom o Zaštitniku građana, koji kao nezavisan državni organ treba da štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova
kojima su poverena javna ovlašćenja. Istim zakonom određeno je da se Zaštitnik građana stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava, kao i da Zaštitnik građana i zamenici Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode.
S obzirom na zakonska ovlašćenja, Zaštitnik građana nije u mogućnosti da komentariše političku volju za rešavanje ovog problema.

NNR: – Kakva su iskustva Zaštitnika gradjana da li su žene koje imaju 50+ i njihovi problemi vidljivi u medijima na adekvatan i nediskriminišući način?

Pašalić: – Zaštitnik građana smatra da je potrebno da mediji posvete mnogo više pažnje izveštavanju o brojnim problemima sa kojima se susreću žene starije od 45 godina, posebno u oblasti radnih odnosa poput diskriminacije zbog starosnog doba i predrasuda poslodavaca da su te osobe ,,stare“, ne ceneći pritom radno isksutvo koje te osobe poseduju. Zaštitnik građana smatra da je neophodno posvetiti posebnu pažnju ovom pitanju u cilju razbijanja predrasuda poslodavaca ali i podsećanja na njihove zakonske obaveze.
Posebnu pažnju treba obratiti na težak položaj žena starijih od 45 godina iz osetljivih društvenih grupa, koje su višestruko diskriminisane, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene žrtve nasilja u porodici, trans žene. Takođe potrebno je posebnu pažnju posvetiti ženama sa sela koje se susreću sa otežanim pristupom zdravstvenim uslugama, međugradskom prevozu, neplaćenim kućnim radom, u smislu brige o domaćinstvu, deci i starijim članovima porodice.
Prema podacima Zaštitnika građana, od ukupnog broja lica koja zbog brige o deci ili odraslim licima rade kraće od punog radnog vremena je 96% žena i 4% muškaraca. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više
vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena. Najveće razlike u vremenu su kod aktivnosti koje se odnose na lične potrebe i slobodno vreme. Žene, bez obzira na stepen obrazovanja, više rade u ukupnim poslovima od muškaraca. Što su obrazovanije,
više vremena provode na plaćenim poslovima, kao i muškarci. Bez obzira na obrazovanje, na kućnim poslovima žene provode oko četiri i po sata, a muškarci oko dva sata.

NNR

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*