Saveti za poljoprivrednike: Zaštita voća, pegavost ječma…

Voćnjak

LESKOVAC

Većina voćnih vrsta su u fazi mirovanja vegetacije, kada se preporučuje primena jedne od najvažnijih pomotehničkih mera, a to je zrela ili zimska rezidba. Ova mera je veoma važna za regulisanje prinosa voća u narednoj vegetaciji.
U zasadima jabučastog voća, upravo sada u toku je intenzivna rezidba dok je preporuka proizvođačima koštičavog voća da rezidbu sprovedu kasnije, zbog toga što kod ovih voćnih vrsta može doći do problema sa izmrzavanjem. Tokom rezidbe potrebno je obaviti i sve preventivne fitosanitarne mere koje su važne u kontroli štetnih organizama.
Pre početka rezidbe kao i tokom same rezidbe obavezna je dezinfekcija alata i pribora koji se koristi. Dezinfekcija pribora i alata se vrši potapanjem u rastvor varikine ili 96% alkohola ili 5% rastvora bakarnih preparata, posebno alat i pribor kod rezača koji su prethodno obavljali rezidbu u drugom voćnjaku.Tokom rezidbe treba obratiti pažnju na prisustvo zaostalih plodova iz prethodne godine. Preporučuje se uklanjenje tih mumificiranih plodova koji su mesta prezimljavanja različitih patogena (Monilinia spp.). Takođe, prilikom rezidbe treba da se uklone svi sasušeni biljni delovi pa ako je potrebno i da se uklone čitava stabla, ukoliko su simptomi prisutni na deblu, zbog toga što oni u predstojećoj vegetaciji predstavljaju izvor infektivnog materijala za dalje širenje i razvoj štetnih organizama. Sve sasušene biljne delove koji su tokom vegetacije zaraženi nekim od fitopatogenih bakterija (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringe pv.syringe) ili gljiva (Nectria galigena) potrebno je ukloniti, a orezane delove zaraženih biljaka kao i zaražena stabla treba izneti iz voćnih zasada i zapaliti. U voćnjacima u kojima je registrovano prisustvo simptoma čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum), i drugih štetnih organizama koji prezimljavaju u opalom lišću, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree, u cilju razgradnje lisne mase i smanjenja infektivnog potencijala navedenih patogena.
Zasadi kruške sorte Viljamovka najzastupnjenije u našem području, nalaze se u fazi mirovanja, ali su prethodile vremenske prilike sa povišenom temperaturom, što će dovesti do inteziviranja aktivnosti imaga i polaganja jaja obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). U svim zasadima gde se utvrdi prisustvo odraslih jedinki, u cilju smanjenja njihove brojnosti i sprečavanja daljeg polaganja jaja, preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite kombinacijom preparata aktivne materije cipermetrin u koncentraciji od 0,03% sa mineralnim uljem u koncentraciji 3-4%. Tretiranje treba sprovesti u najtoplijem delu dana, jer je tada aktivnost štetočine najveća.
Visoke dnevne temperature za ovo doba godine ubrzaće kretanje vegetacije, prvenstveno kod ranog sortimenta zasada breskve i nektarine. U osetljivoj fazi bubrenja i otvaranja lisnih pupoljaka, u vlažnim uslovima, može doći do ostvarenja infekcije prouzrokovačem kovrdžavosti lista breskve i nektarine (Taphrina deformans). Kod sorti gde se vizuelnim pregledom utvrdi faza početak bubrenja lisnih pupoljaka, preporučuje se fungicidni tretman nekim od preparata na bazi bakra: Bakarni oksihlorid 50 (bakar -hidroksid) u koncentraciji od 0,75% ili Everest (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,6-0,8% ili Funguran OH (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,2-0,3% ili Kocide 2000 (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,25-0,35%. Preporučuje se sprovođenje takozvanog plavog kupanja, koje podrazumeva korišćenje veće količine vode po jedinici površine. Takođe, tretman treba sprovesti u najtoplijem delu dana po mirnom vremenu bez vetra na temperaturi iznad 5°C. Ukoliko se kod pojedinih ranih sorti utvrdi pisustvo zelene tačke preporučuje se primena drugih registrovanih fungicida: Syllit 400 SC (dodin) koncetracije 0,15-0,25%, Agrociram (ciram) 0,25-0,35%, Diziram 76 WG (ciram) 0,3%, Delan 700 WG, Galileo, Fiesta (ditianon) 0,075%.
Istovremeno, tokom vizuelnog pregleda voćnjaka mogu se uočiti aktivne rupe od glodara. Proizvođačima se i zbog toga preporučuje obilazak parcela i ukoliko se registruje preko deset aktivnih rupa po hektaru preporučuje se suzbijanje glodara primenom rodenticida. U tu svrhu mogu se koristiti gotovi mamci nakon čijeg postavljanja treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

RAMULARIOZNA PEGAVOST JEČMA
(Ramularia collo-cygni)

Ramulariozna pegavost ječma se javlja na ječmu, ali se može javiti i na pšenici, i na drugim biljkama familije Poaceae. Utiče na smanjenje prinosa, kao i na kvalitet zrna jer se negativno odražava na odnos skroba i proteina u zrnu. Patogen se prenosi semenom, a doradom semena ne može se suzbiti. Održava se i u žetvenim ostacima, zaraženim korovskom biljkama domaćinima. Sporama koje raznosi vetar dolazi do širenja infekcije. Početni simptomi bolesti su sitne tamne pege na listovima ječma i često ih je u početnim fazama razvoja teško uočiti. Pege tamno braon do crne boje, oivičene hlorotičnim oreolom, prate nervaturu lista. Mogu se uočiti i na licu i na naličju lista, a zavisno od intenziteta zaraze, osetljivosti sorte, uslova sredine, njihov broj i veličina variraju. Svi nadzemni delovi biljke (list, stablo, klas), mogu biti zahvaćeni. Gljiva stvara toksin, rubelin, koji utiče na brzo sušenje zaraženih biljnih delova, čitavih listova ili biljaka.
Mere zaštite podrazumevaju zaoravanje žetvenih ostataka, setvu deklarisanog semena, primenu plodoreda, kvalitetnu pripremu zemljišta, kao i suzbijanje korovskih biljaka domaćina ove fitopatogene gljive. Od nicanja useva ječma, potrebno je redovno praćenje zdavstvenog stanja kako bi se pravovremeno registrovala pojava simptoma bolesti i sprovele adekvatne mere zaštite. Ukoliko su rano prisutni simptomi bolesti, prvi tertman treba sprovesti kada je jačam u fazi prvog kolenca, kada se obavlja i tretman protiv prouzrokovča mrežaste pegavosti ječma. Prag štetnosti kao i kod prouzrokovača mrežaste pegavosti ječma je 10% biljaka sa simptomima bolesti u fazi prvog kolenca. Daljim praćenjem useva utvrđuje se prisustvo i širenje simptoma bolesti. Zavisno od sortimenta, gustine useva, predhodno sprovedenih mera zaštite, procenat zaraženih biljaka može biti u različitom intenzitetu. U fazi kada se pojavljuje zastavičar, ali je još uvek u rukavcu, u cilju sprečavanja infekcije klasa, i kasnijeg prenošenja ovog patogena semenom, u usevima gde se registruje prisustvo i širenje simptoma, potrebno je obaviti drugi fungicidni tretman. Prag štetnost u ovoj fazi razvoja je 5% biljaka sa simptomima bolesti. Za suzbijanje ovog patogena mogu se primeniti neki od preparata: na bazi aktivne materije epoksikonazol + metkonazol, tebukonazol + protiokonazol, biksafen + fluopiram + protiokonazol, ili tebukonazol + tiofanat metil. Navedeni preparati deluju i protiv prouzrokovača mrežasta pegavost lista ječma (Pyrenophora teres), sočivaste pegavost lista ječma (Rhynchosporium secalis), kao i pepelnice žita (Erysiphe graminis).

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

BAKTERIOZNA PLAMENjAČA JABUČASTOG VOĆA

Zasadi jabuke u ovom periodu još uvek se nalaze u fenofazi mirovanja vegetacije, ali tokom vizuelnog pregleda zasada koji je potrebno sprovoditi svakodnevno, u jabučnjacima je moguće registrovati prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).
Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešće zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog i ukoliko se ne zaustavi može prouzrokovati štete i do 100%, naročito u mladim zasadima. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše pomažu širenju bolesti.
Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak – ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Preporučuje se uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije u cilju smanjenja infektivnog potencijala za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe koja je u jabučastom voću upravo aktuelna, potrebno je zahvatiti zonu od 30 cm do 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma.
Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenje i prolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u deset puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.
Najznačajnije mere u cilju kontrole ovog patogena su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Prilikom rezidbe osetljivih sorti jabuke treba voditi računa kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od nove infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vršiti po suvom i mirnom vremenu. Prilikom rezidbe obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Treba dezinfikovati i mesta preseka i povrede nastale prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaražene biljne delove treba seći na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom ih obavezno izneti iz zasada i uništiti. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, preporučuje se njihovo uklanjanje, iznošenje izvan voćnjaka i uništavanje.

Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*