Pred prvi sneg

Piše: Aleksandar Stojanović

Na vlažnom trotoaru, zagubljena devojčica stoji,

Čovek bi rekao, kako li se, malena, samoće ne boji.

Stoji, ćuti, ručicama ka nebu maše,

Njenom srcu, u ovom zimskom času, samo laka pahulja paše.

Čuperak plav, nosić crven, šal, čizma i prvi sneg,

Čuvaj se, svete, jer će ovo čedo, mnoge naterati u beg.

Šegrte i careve, mamlaze i balije,

Pred zelenim okom, poražene će padati čitluk-sahabije.

Na vlažnom trotoaru, sada stoji žena.

Uspravna, snažna, nervozna i povučena.

Na nogama čizma, na glavi kapa, za vratom šal,

Na licu rumen, u srcu sumnja: u sebe, u život i u ovaj ljubavni bal.

Niz sokak, pomalja se crna slika,

Momak plećat, pogled strog, ne neka naročita prilika.

U ženi se opet ona devojčica budi,

Što se svega na svetu plašiše, samo ne ove prve zimske studi.

Na vlažnom trotoaru, počinje prvi sneg,

Taj stari i predivni, božanski beleg.

Zbunjena devojčica tu još uvek stoji,

Više nema razloga da se samoće boji.

1 Comment

Odgovori na Milena Živković Poništi odgovor

Your email address will not be published.


*