Leskovačka sela: Šta im treba i šta traže?

Grad Leskovac ima na svojoj terotoriji 144 naseljenih mesta i najrazuđeniji je grad u Srbiji, sa najviše sela . Sela na teritoriji Leskovca su podeljena na ravničarska i planinska, ali i na sela koja se nalaze u dolini reke Južne Morave i gravitiraju prema Nišu i, sa druge strane, prema Kosovu i Metohiji . Sve ovo bitno utiče na njihovu razvijenost i ekonomski , infrastrukturni i socijalni status što se reflektuje i na uslove za život, šansama za infrastrukturni, komunalni i ekonomski razvoj . Generalno, sve ovo je, pre svega dirigovano i time gde se nalazi selo, bliže gradu ili u udaljenijem delu, u ravničarskom ili brdsko-planinskom području, pored auto-puta ili udaljeno od glavnih saobraćajnica.

Mesne zajednice, – svaka od njih je uglavnom po jedno selo na teritoriji grada Leskovca,- su važan okvir u kome se realizuju oblici neposrednog učešća građana, i, istovremeno, mesta gde se određene potrebe i problemi javljaju, uglavnom, na nivou mesnih zajednica, kao teritorijanih i funkcionalnih celina. Mesne zajednice su definisane i Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Ono što je još važnije je činjenica da na nivou mesnih zajednica građani najneposrednije definišu svoje potrebe. Ovaj segment je naročito izražen u seoskim mesnim zajednicama koje su, inače, nevidljive i sa nedovoljno artikulisanim potrebama i načinima da te potrebe predstave javnosti i donosiocima odluka na nivou lokalne smaouprave. Često se dešava da o tim potrebama čak i ne govore odbornici koji su bili kandidati iz tih mesnih zajednica, bilo na listama pozicije, bilo opozicije, a zasedanja Skupštine opštine se pretvaraju u isprazna prepucavanja, često o visokoj politici, ali ne i o potrebama građana koji žive u tim mesnim zajednicama/selima.

Leskovačka sela – često bez table sa imenom

NADLEŽNOSTI

Nadležnosti mesnih zajednica su, između ostalog, pokretanje inicijativa za donošenje i izmenu propisa i opštih akata iz nadležnosti opštine/grada, pokretanja inicijative za izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih puteva i drugih komunalnih objekata i načina obezbeđivanja finansijskih sredstava za tu namenu, za komunalno uređenje naselja, održavanje čistoće ulica, uređenje i održavanje zelenih površina, zaštita i unapređenje životne sredine, zadovoljavanje potreba i interesa u oblasti civilne zaštite, odnosno zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, organizovanje humanitarnih akcija za korisnike socijalne pomoći i druge socijalne kategorije građana; realizovanje zajedničkih potreba u oblasti kulture, fizičke kulture, organizovanje kulturnih manifestacija i sportskih takmičenja; raspisivanje i sprovođenja referenduma.

Mesne zajednice u ruralnim sredinama – između potreba i mogućnosti

LJUDI

S druge strane, čini se da ljudi u selima čekaju da «neko drugi», prepoznaje njihove potrebe, artikuliše ih, pokreće inicijative i predlaže gradskim vlastima njihovu realizaciju. Takođe, primetna su i očekivanja da «neko drugi» sve reši, a vreme kada su se ljudi u selima sami organizovali da bi rešili neki svoj problem (recimo čišćenje od smeća ili nasipanje seoskih atarskih puteva) je prošlost.

POTREBE I ZAHTEVI

Koje su potrebe, a koji zahtevi iz seoskih mesnih zajednica i da li ih je moguće zadovoljiti, pitamo Milana Popovića, šefa Odeljenja za opštu upravu i zajedničke poslove.

NNR: Leskovac je jedna od najrazuđenijih lokalnih samouprava i sa velikim brojem mesniha zajednica, od čega je većina na seoskim područjima. Koliko su njihove potrebe drugačije i specifičnije u odnosu na gradske mesne zajednice?

Popović: Leskovac ima 144 naseljenih mesta i 139 mesnih zajednica. potrebe su različite. U gradu obično građani zahtevaju da im se urede objekti mesnih zajednica, da se srede mobilijari, parkovske površine, neke stvari koje može mesna zajednica od sredstava koje zakonski dobije da utroši, dok u selima sredstva koja mesna zajednica dobije obično troši na uređenje atarskih puteva koji su u nadležnosti mesne zajednice, uređenje puteva kroz selo, igrališta, pa i samih obejkata. Grad Leskovac je za 2022. godinu odvojio 44 miliona dinara za finansiranje svih 139 mesnih zajednica i dodatnih preko 65 miliona radi deblokade računa onih mesnih zajednica od kojih su neke u višegodišnjoj, pa i višedecenijskoj blokadi, tako da smo mi početkom 2022. godine obezbedili uslove svim mesnim zajednicama da njihovi računi budu prohodni, da imaju novac na računu i da, pored onih stalnih troškova kao što su struja, voda, telefon, internet, mogu da saveti mesnih zajednica donose odluke i novac troše gde misle da im je najpotrebnije u poslovima koji su u njihovoj nadležnosti.

NNR: Rekli ste da su jedna od stvari koje se sređuju i objekti u gradu, ali su ti objekti veliki problem upravo i za seoske mesne zajednice. Koliko ima mesnih zajednica gde postoji taj problem sa neadekvatnim prostorijama?

Popović: Mi poslednje 3-4 godine sve više sredstava izdvajamo za funkcionisanje mesnih zajednica, tako da su mnogi objekti na selu obnovlejni, renovirani, čak su negde građeni i novi.  U gradu je trenutno u postupku gradnja dva objekta za mesne zajednice „Milentije Popović“ i „Rade Žunić“. Što se tiče seoskih objekta, to je ostalo u tzv. nekadašnjim domovima kulture, zadružnim domovima, to su sve preuzimale mesne zajednice, i većina tih objekata je uređena, ranovirana i funckionalna za rad. One objekte koji su u problemu razmatramo u dogovoru sa savetima mesnih zajednica, pravimo finansijsku konstrukciju i ti objekti se polako renoviraju i sređuju. Trenutno nemamo na terenu objekat koji je ruiniran, većina je u dobrom stanju i mogu da funkcionišu.

NNR: Koliko postoji inicijativa iz mesnih zajednica za rešavanje problema?

Popović: Saveti mesnih zajednica su kooperativni. Ne traže previše i ne traže nerealno. Većinom su ti zahtevi realni, shvataju šta je nadležnost saveta i onaj novac koji dobiju za finansiranje svoje mesne zajednice kako ga troše i zašta mogu da ga troše, a postoje zahtevi koje usmeravaju preko Odeljenja za komunalno-stambene poslove, saobraćaj i infrastrukturu, ili JP „Urbanizam i izgradnja“ za ono što je u njihovoj nadležnosti i na zajednički način, nešto što može mesna zajednica sama reši problem, nešto što nije u njihovoj ingerenciji, ali je u ingerenciji grada i resornog odelenja i Urbanizma, zajedno sa njima se ti problemi rešavaju. Tu su prevashodno problemi infrastrukture, sa vodovodnom mrežom, i neke druge stvari koje su potrebne građanima za normalno funkcionisanje. Takođe, saveti mesnih zajednica su maksimalno uključeni u probleme, vi znate da smo prošle godine imali probleme sa poplavama koje su se dešavale u tom ruralnom području, uključeni su i onda je proko resornog odeljenja za privredu i poljoprivredu pokrenuta aktivnost čišćenja kanala i sanacija tih „crnih tačaka“ kada su u pitanju elementarne nepogode.

NNR: Kada se priprema budžet, koliko saveti mesnih zajednica iz ruralnog područja, ali i sami građani, dolaze sa zahtevima i predlozima?

Popović: Generalno mogu da odgovorim što se tiče saveta, jer znam da oni usvajaju svoje planove i programe i dostavljaju to redovno relevantnim i nadležnim institucijama u gradu koje su za to nadležne. Usvajaju i svoje finansijske planove, to im je zakonska obaveza, na koji svoju saglasnost daje Gradsko veće za trošenje novca koji im je opredeljen budžetom. Ponavljam da se u mandatu gradonačelnika Cvetanovića svake godine permanentno povećavaju sredstva za finansiranje mesnih zajednica.

NNR: Da li sve mesne zajednice dobijaju podjednako sredstva iz gradskog budžeta ili postoji neki drugi kriterijum?

Popović: Sredstva se dobijaju na osnovu njihovih zahteva. Što se tiče budžetskog konta stalnih troškova, to su računi za struju, vodu, internet… dok su ostale stvari kao što su tekuće održavanje, materijali, oprema, to saveti kroz njihov program i plan izraze i u skladu sa dostupnošću sredstava u budžetu mi opredelimo njima. Na to saglasnost da Gradsko veće i onda se ti poslovi obavljaju. Naravno, da više novca dobiju mesne zajednice prema broju stanovnika i teritoriji, međutim, to nije zakucano da tako mora da bude, već i one mesne zajednice koje su problematične u selima, gde ima veće potrebe za nekim sredstvima, izađe im se u susret i novac se isplanira budžetom. Krajnje transparentno se to radi, svi predsednici i saveti su u to uključeni, naravno i sekretari i, ali i svako može da iskaže svoje potrebe. Gradska uprava se trudi da ispoštuje sve te zahteve kroz planirani budžet, naravno u skladu sa mogućnostima budžeta, jer budžet nije tu da finansira samo mesne zajednice, nego je usmeren i na neke druge stvari. Naravno, novac koji ide za mesne zajednice one troše na onaj način na koji je to zakonom dozvoljeno.

Ekipa Nove Naše reči

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*