Kako se izboriti sa ovim bolestima paprike i jabuka

LESKOVAC

Jabukin staklokrilac
(Synanthedon myopaeformis)

Ova štetočina jabuke ima jednu generaciju tokom dve kalendarske godine. Odrasle jedinki su leptiri tamno plave boje, sa providnim, staklastim prednjim krilima, dok je telo plavo crne boje sa crvenim pojasom na trbuhu. Njihova aktivnost je najveća kada je sunčano i toplo vreme. Štetočina je prisutna u plantažnim zasadima jabuka, posebno u starijim voćnjacima.
Ženke staklokrilca polažu jaja na pukotine kore, rane i sl., a štete nanose gusenice koje su svetlo žute boje. One žive ispod kore grana i debla, u kambijalnom sloju između kore i drveta, i oštećuju ga svojom ishranom. Kao posledica napada nastaju rane u kojima se može naći i veći broj gusenica i tada su one veće. Tokom ishrane gusenica dolazi do oštećenja sprovodnih sudova, prekida kretanja sokova što onemogućava normalnu ishranu, i nepovoljno se odražava na zdravstveno stanje i rodnost napadnute voćke. Značajne štete su prvenstveno u mladim voćnjacima koji se usled napada suše. Na stablima i granama koje su napadnute može se naći mrki izmet, a kao posledica oštećenja stabla slabe, lako se lome. Rane sporo zarastaju i predstavljaju ulazima mesta za prodor gljive Nectria galligena prouzrokovača rak rana na jabuci. Na širenje staklokrilca utiče rezidba, oštećenja nastala usled elementarnih nepogoda poput grada, niske temeperaturame koje dovode do pucanja kore. Jabukin staklokrilac naseljava se i u ranama nastalim usled aktivnosti krvave vaši.
Let leptira ove štetočine prati se feromonskim klopkama. Postavljanjem velikog broja mamaka u krošnje voćaka, u vreme leta leptira, postiže se njihovo izlovljavanje. Hranidbeni mamci se sastoje od plastičnih posuda u koje se sipa razređeni jabučni sok. Preventivne mere odnose se na redovno održavanje i čišćenje voćnjaka, uklanjanje grana, izbegavanje mehaničkih oštećenja, suzbijanje krvave vaši. Hemijske mere suzbijanja u zasadima jabuka se sprovode u okviru zaštite jabuke od najznačajnije štetočine, jabukinog smotavca.

ANTRAKNOZA PAPRIKE
(Colletotrichum spp)

Simptomi antraknoze paprike (Colletotrichum spp) na listovima i stablu uočavaju se u vidu nepravilnih malih pega, sivo smeđe boje, oivičenih tamnijim oreolom. Ekonomski je najznačajnija pojava bolesti na plodovima, a najčešće se simptomi ispoljavaju na zrelim plodovima paprike. Ređa je pojava bolesti na zelenim plodovima. Na zaraženim plodovima simptomi se uočavaju u vidu vodenastih, udubljenih pega, koje razvojem bolesti dobijaju tamnu, crnu boju. U uslovima povećane vlažnosti na njima se pojavljuju spore patogena. Ovakvi uslovi pogoduju razvoju bolesti te dolazi do širenja i spajanja pega. Plodovi trule i propadaju. Zaraženi plodovi su podložni napadu sekundarnih patogena koji ubrzavaju njihovo propadanje. U uslovima suše pege se osuše i ne šire se više. Patogen se prenosi zaraženim semenom, zaraženim biljnim ostacima u polju, a može se održati i na zaraženim korovskim vrstama iz rodova Fabaceae i Solanaceae. Tokom vegetacije širi se kapima vode (navodnjavanjem, kišom), a prenosi se i mehanički, zaraženim alatom, dodirom radnika, insektima i slično. Mehanička oštećenja plodova ili oštećenja usled aktivnosti insekata, predstavljaju ulazne rane za prodor patogena.
U prvom delu vegetacije, do cvetanja paprike, mogu se sprovesti hemijske mere zaštite primenom fungicida na bazi bakra. Posle cvetanja, u fazi zametanja plodova koriste se drugi registrovani fungicidi. Prilikom upotrebe pesticida obavezno se pridržavati uputstva za upotrebu proizvođača. Preventivne mere značajno smanjuju mogućnost infekcije, a odnose se na setvu zdravog semena proizvedenog u kontrolisanim uslovima i po mogućnosti zaštićenog fungicidima. Proizvoditi zdrav rasad, a sve bolesne i sumnjive biljke ukloniti. Poštovanje plodoreda podrazumeva da se 3 godine na parceli ne gaje usevi iz porodica Solanaceae. Suzbijanje korova, izbor parcele sa dobro dreniranim zemljištem, gde se voda ne zadržava, uz izbalansiranu ishranu i navodnjavanje su takođe značajne preventivne mere.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*