IZ KNjIGE ,,POSLEĐAN GROŠ” ŠEĆER MALA ( 8 )

LESKOVAC

Adži Milenkova kuća se u Šećer malu najviše pamti kao – kuća na Nikolu Miljkovića, hotelijera, vlasnika hotela Plug.
Hotel Plug je bio u centar grada preko put Berdićev bioskop. Hotel je izgradio Mihajlo – Mika Miljković. Kao delegat crkve Mihajlo je za crkvene pare u Peštu kupija zvono za zvonaru kude crkvu odžaklijsku i gradsku sabornu crkvu.
Veliko imanje Miljkovića bilo je u centru Leskovca – iza hotela Plug. U bombardovanje 6. septembra 1944. godine hotel i kuće su teško stradali.
Posle rata na mestu gde su bili hotel Plug i kuće izgrađena je Komanda garnizona i zgrada Službe društvenog knjigovodstva ( SDK), a ostali deo je preoran i napravljen park!

Mihajlo – Mika Miljković, deca su mu: Svetozar – Zare Miljković, sudija Okružnog suda i Dušan Miljković.
– Kad mu tatko Mika umre Zare Miljković tatkov dućan preko put hotela Plug prodade na šnajdera Rade Pekića i s tej pare napravi kuću na ćoš Sveto Ilijske i Deligradske ulice – preko put Zanatski dom. Zare, žena mu Vera, profesor, ćerka na Proku iz Niš, sin gim Slave. Ss Zare i Veru živela je i Verina rođena sestra Nada, isto profesorka. Vera kad umre Zare oženi profesorku geografije Slavku Vrbić, ženu na profesora i slikara Milana Vrbića.

Dušan Miljković, hotelijer, žena Jelena od Valjačkini, deca Nikola, Kosara, Ljubica i Slobodanka.
Ljubica se odade za Petra – Peru Stojanovića Nalandžijskoga u ulicu Učitelja Josifa preko put kuću na Mile Višljera, sin gim Momčilo Stojanović, doktor.
Kosara. Muž vu je od Spirići i on poginu u bombardovanje Smedereva. Njihovu decu Slavišu i Velibora usvojiše Gare i Savka, rođena sestra na Kosarinog muža Spirića i promeniše gim prezime Spirić u Cvetković.
Dušan Miljković je sina jedinca Nikolu poslao u Prag da studira mašinstvo. Kad je Nikola bio na treću godinu studija 1934. godine dođe mu depeša da mu je otac Dušan umro, da mu je deda Mihajlo šlogiran i da nema koj da vodi hotel Plug.
I tako je Nikola prekinuo studije mašinstva, vratio se u Leskovac i nastavio da vodi hotel Plug.
NIKOLA MILjKOVIĆ, žena Branislava od Nikolčići kod Poštu,profesor francuskog jezika, ćerka Radoslava – Radica, sin vu je Branislav – Bata.
-Posle rata „oslobodioci“ su Miljkovićima oduzeli celo imanje. Nikolu su zatvorili na neko vreme – u zatvor je bio par meseci, kaže Mija Hadži Tančić.
Posle rata doneta je odluka da leskovačka Pivara ponovo da radi. Tada su se „oslobodioci“ setili da je Nikola Miljković koga su zatvorili kao „narodnog neprijatelja“ studirao mašinstvo u Prag , zaposle ga u Pivaru i tako je Pivara počela da radi. Kada je proizvodnja piva krenula Nikolu Miljkovića kao stručnjaka zaposle u opštinu.
Kad su odmah posle rata na Miljkovići oduzeli hotel i celo imanje – Nikolu Miljkovića su sa ženom Branislavom i ćerkom Radmilom dekretno – na silu ubacili u kuću Mihajla – Mike Đorđevića, vunarskog trgovca u Ulicu Đorđa Lešnjaka, odma do Krnjićevu palatu i tu su koristili jednu sobu i kuhinju.
U tu jednu sobu Miljkovići su uneli i klavir na koji je svirala njihova ćerka Radica.
U ostali deo kuće živela je porodica Mike Đorđevića, vunarskog trgovca.
Mihajlo Đorćević , je imao svoju radnju( kasnije prodavnica Ključ ) i na radnju je pisalo MIKA V. ĐORĐEVIĆ, vunarski trgovac i špekulant robe. Toj mu je pisalo i na pečat od firmu. Tu radnju u ulici Kralja Aleksandra i još dve radnje u prizemlju njegove kuće u ulicu Đorđa Lešnjaka „oslobodioci“ su mu nakon rata oduzeli. Mika Đorđević, žena mu je Dobrunka, ćerka na šnajdera Brankovića, deca Miodrag i Čeda. Miodrag, žena Ljiljana Mančić, deca Srđan i Mihajlo. Čeda, žena Olga od Kražićevi, deca Bojana i Petar.
Kad je bilo bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. godine, Mika se sakrio u podrum Tonkićeve palate, greda mu padnula na noge i posle je cel život bija invalid i prodavaja lozovi.
U edn dućan u prizemlje kuće „oslobodioci“ useliše Narodnu tehniku, a Miki Đorđeviću dozvoliše da u drugi dućan prodava lozovi. A kad ga i odotle isteraše Mika uzede pod kiriju dućan preko put kafanu Zlatan prag i tuj je isto prodavaja lozovi. U taj dućan je i mnogo godina kasnije bila – lutrija!
U zamenu za hotel i imanje koje su oduzeli Miljkovićima „oslobodioci“ su Nikoli Miljkoviću dali kuću u Ristićevu ulicu koja se vodila kao vlasništvo hipotekarne banke. I Nikola se otselio iz kuće Mike Đorđevića i sa ženom Branislavom i ćerkom Radicom uselio se u kuću u Ristićevu ulicu.
Nikolina žena Branislava je umrla 1954. godine. Nikola Miljković je umro 1970. godine – ukačija se na slube da zameni sijalicu na luster, padnuja od slube, polomio nogu i od zadobijenih povreda umro u bolnicu.
I tako su u kuću u Ristićevu ulicu, koju je Nikola Miljković od „narodne vlasti“ dobio u zamenu za hotel Plug i veliko imanje ostali njegova ćerka Radica i njen sin Bratislav -Bata.
Bratislav je nesrećno poginuo na ostrvu Ibica u Španiji.
A posle smrti Radice – kuća je ostala sama – kao što je i bila pre nego što su se Miljkovići uselili u nju.

( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*