DONETO 30 REŠENJA

LESKOVAC

O tome kako se na teritorji grada Leskovca primenjuje Zakon o ozakonjenju, koji je stupio na snagu novembra 2015. godine, za Novu Našu reč govori načelnica Gradske uprave za urbanizam i stambeno-komunalne poslove Jasminka Milenković.

NNR: O samom Zakonu u javnosti i medijima je bilo puno reči. Pođimo od toga koliko zahteva je na teritoriji grada Leskovca po ovom zakonu rešeno?

J. M: Od stupanja zakona na snagu uprava je donela 30 rešenja. Na seminaru u Beogradu koji je bio sredinom januara, saznali smo da spadamo u grupu gradova koji bolje rade. Mi smo dužni da kao uprava broj rešenja objavljujemo na sajtu, to još uvek nismo uradili jer je potrebno da nekim podzakonskim aktom bude definisano šta od podataka možemo objaviti. Rezultat od 30 donetih rešenja jako je dobar. Verovatno bi broj rešenja bio i veći, ali smo čekali  da se  objave brojevi računa za plaćanje  takse koja se plaća umesto naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Prihodi od naplaćenih taksi u postupku ozakonjenja uplaćuju se 70 posto  gradu, a 30 posto Republici. Takođe je problem što uprava nema dovoljan broj pravnika koji bi radio u postupku ozakonjenja, obzirom da su u Odseku za urbanizam obradili preko 200 zahteva koji po zakonu ispunjavaju uslove za ozakonjenje.

NNR: Država je brojnim zakonima pokušala da poslednjih godina reši problem nelegalnih objekata, ali se u tome nije daleko odmaklo. Zbog čega se smatra da će sada primena najnovnijeg zakona dati bolje efekte?

J. M: Ovaj zakon se razlikuje od svih prethodno donetih zakona, kojih je u poslednjih 18 godina bilo pet, zbog toga što predviđa jednostavniji postupak, sa manje dokumentacije, i jefitniji postupak. Član dva Zakona definiše ozakonjenje kao javni interes, što znači da je cilj da se što veći broj objekata ozakoni. U katerogiju  lica na koje se odnosi Zakon o ozakonjenju objekta  spadaju sva lica koja su podnela zahtev do februara 2014. godine, ako su dostavili dokaze uz plaćenu taksu. Lica koja nisu podnela zahtev do februara 2014. godine moći će da ozakone svoje objekte nakon izvršenog popisa od strane građevinske inspekcije, koja je dužna po zakonu da izvrši popis nezakonito izgrađenih objekata i donese rešenje o rušenju, i ta rešenja će biti osnov za ozakonjenje.

-Ovo su postupci koji se vode po službenog dužnosti, jedina kategorija vlasnika bespravno sagrađenih objekata koja je dužna da u roku od šest meseci podnese zahtev su lica koja su po takozvanom Veljinom zakonu upisala pravo svojine na objektu. Mi smo obrasce zahteva za ozakonjenje uradili i spustili na šalter naše uprave u Uslužnom centru, tako da stranke sa pravosnažnim rešenjem o upisu prava svojine na objektu, sa dokazom o vlasništvu, imaju obavezu da se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona jave upravi radi ozakonjenja.

NNR: Poznato je da je broj nerešenih zahteva po ranijim zakonima veliki. Koliko ih tačno ima i koji je razlog tome, da li vaša neažurnost, loši zakoni ili nešto drugo?

J. M: Uprava je nasledila veliki broj nerešenih predmeta. Sada je u postupku 8.260 predmeta. Mi se u tome ne razlikujemo od drugih gradova u Srbiji, to je problem koji imaju uprave na teritoriji cele Srbije i razlozi za nerešavanje su svuda identični.

-Suština je u tome da je bilo problema u zakonskoj regulativi kao i problem što na teritoriji grada nije bilo planova koji su neohodni da bi se neki objekti legalizovali. Nedostak planova u prethodnom periodu usporavalo je proces legalizacije. U toku 2015.  godine  je doneto dosta planova što je jako važno za uspešno sprovođenje postupka ozakonjenja. Sledeći razlog je nepotpuna dokumetacija u velikom broju predmeta. Podnosioci zahteva u prethodnom periodu su podnosili samo zahteve, jer se uvek pričalo da su to poslednji rokovi za legalizaciju, i onda su stranke  podnosile zahteve zbog rokova bez ikavkog dokumenta. Neki su radili projektnu dokumentaciju pa su zastali zbog naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koja je bila prilično visoka, u zavisnoti od vrste i namene objekta koji se legalizovao. Veliki broj zahteva stajao je i zbog nerešenih imovinskih odnosa, jer je to osnov  i uslov za legalizaciju objekta.

NNR: Koje je korake uprava preduzela od donošenja ovog zakona, u cilju njegove efikasnije primene?

J. M: Prvo smo, u skladu sa Zakonom, doneli Odluku o određivanju maksimalne spratnosti objekta u postupku ozakonjenja. Prema ovoj odluci predmet ozakonjenja može biti nezakonito izgrađeni objekat spratnosti najviše dve etaže od dozvoljene spratnosti propisane važećim planskim dokumentom za određenu urbanističku zonu, celinu ili blok, koji je usklađen za važećim planskim dokumentom u pogledu namene i planom definisanih kompatibilnosti. Ovom odlukom smo, znači, omogućili  svim vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata  da mogu ozakoniti objekte veće spratnosti od one koju dozvoljava plan. U međuvremenu smo imali sastanak sa predstavnicima geodestkih organizacija i sa kolegama iz Službe za katastar nepokretnosti, i dogovorili smo da geodetske organizacije ne rade geodetsko snimanje izgrađenih objekata na zahtev vlasnika, dok god ne dobiju obaveštenje od uprave da je ozakonjenje moguće i dok se vlasnici tih objekata ne pojave sa obaveštenjem uprave da je moguća legalizacija, odnosno ozakonjenje. To takođe znači da svi zahtevi koji su pred upravom ne mora da budu pozitivno rešeni i objekti ozakonjeni. To će zavisiti od toga da li su objekti izgrađeni na javnoj površini, da li je tu predviđen put, saobraćajnica, da li je na kliznom terenu odnosno nepovoljnom tlu, od materijala koji ne obezbeđuje trajnost.. Postupak će verovatno biti sporiji dok se svi ti zahtevi ažuriraju po službenoj dužnosti, jer je u pitanju veliki broj predmeta. Geodetske organizacije, prema informacijama koje smo dobili od vlasnika nekih bespravno izgrađenih objekata, vrlo su korektne i ne izlaze na teren po svaku cenu da rade geodetski snimak koji je potreban za ozakonjenja dok god ne dođu stranke sa obaveštenjem uprave da je moguća legalizacija. To je doprinos uprave svim građanima koji su podneli zahteve da se ne izlažu troškovima dok ne budu obavešteni od uprave da je ozakonjenje moguće.

NNR: Koliki su to troškovi, koliko će građane koštati ozakonjenje?

J. Milenković : U razgovoru sa kolegama iz geodetskih agencija rečeno nam je da se radi o trošku od 12 do 13.000 dinara. Kako će projektantske agencija naplaćivati po metru kvadratnom kod izrade izveštaja o zatečenom stanju objekta nemamo informaciju.

NNR: Odluka da se mogu legalizovati objekti koji su za dve etaže veći nego što je to projektom predviđeno izazvala je polemike u javnosti i na sednici Skupštine. Naime, ispada da će oni koji su gradili nelegalno, i koje su inspekcijski organi iz nekih razloga do sada zaobilazili, moći da ozakone ono što su radili. Konkretno, reč je o objektu „Bagat“. Kako to komentarišete?

J. Milenković: Komunicirala sam sa kolegama u Nišu i iskustva su različita. Tamo su spratnost odredili po zonama, ali je Niš veći grad od Leskovca. Kada smo mi određivali spratnost, uzimali smo u obzir predmete koje imamo kod nas i situaciju na terenu. Održali smo sastanak sa kolegama iz Uprave za inspekcijske poslove koji odlično poznaju teren, sa  kolegama iz naše Direkcije. Imajući u vidu stanje na terenu i koja se vrsta objekata najčešće javlja za  ozakonjenje, objektivno je da spratnost budu dve etaže, kako je to definisano u navedenoj Odluci. To je bilo zajedničko mišljenje svih učesnika sastanka. Sam cilj zakona je ne rušiti, nego zatečeno stanje ozakoniti, s tim što smo mi kao uprava dužni da takva rešenja dostavimo obrađivaču plana, kako bi se zatečeno stanje unelo u planska dokumenta . Verovatno će to promeniti sliku grada u odnosu na stanje koje je planovima generalne regulacije predviđeno, ali to je nešto što je intencija ovog zakona, ozakoniti što veći broj objekata. To nema veze sa „Bagatom“ niti sa bilo kojim drugim konkretnim objektom.

-Po ranijem zakonu rešenje je bilo još liberalnije. Prethodnim Zakonom o legalizaciji iz 2013. godine definisano je da ukoliko je visina objekta koji je predmet legalizacije veća od propisane, ova činjenica se utvrđuje u odnosu na najvišu spratnost nekog postojećeg objekta u bloku u kome je sagrađen objekat koji je predmet legalizacije. Na Skupštini sam ovo pitanje dosta obrazlagala, činjenica je da je na ovaj način u celoj Srbiji, u svim gradovima i opštinama, data mogućnost da se odluke o spratnosti donose prema specifičnosti područja.

NNR: Prema proceni uprave, da li je problem nelegalne gradnje prisutniji u gradu ili na selu? Da li postoje stambene zgrade u gradu koje su nelegalno sagrađene?

J. Milenković: Prema našim saznanjima stambene zgrade u gradu uglavnom imaju građevinske dozvole. Ovaj zakon će se u Leskovcu prvenstveno i najčešće primenjivati na porodične stambene objekte i poslovne objekte. Inače, nelegalnih objekata ima i u gradu i na selu. Imamo zahteve u kojima  podnosioci zahteva treba da plate samo taksu, jer imaju dokumentaciju sa zahtevom koju su ranije podneli koju mi uvažavamo, sa  izjavom investitora da nije odstupio od prethodno dostavljene tehničke dokumentacije. Kada su u pitanju  prazni zahtevi, ići ćemo sa obaveštenjem da nam stranke dostave dokaz da mi na osnovu broja parcele vidimo da li je dozvoljena legalizacija, da ih ne bismo izlagali nepotebnim troškovima, angažovanjem katastra ili agencije koja će raditi izveštaj o zatečenom stanju objekta. Imamo i  jedinu kategoriju stranaka koja će morati da podnosi zahteve, koji su po Veljinom zakonu dobili rešenje o pravu svojine na objektu, oni sa tim prvosnažnim rešenjem podnose zahtev o vlasništvu nad zemljištem i uprava donosi rešenje o ozakonjenju. Jako je bitno da, kada je u pitanju rešenje o rušenju građevinske inspekcije, inspektor može da sačini zapisnik  i donese rešenje o rušenju, kako bi se što pre uradilo ozakonjenje. Stranke su zainteresovane zato što je ozakonjenje  jeftinije nego bilo kada ranije, kaže Jasminka Milenković, načelnica Gradske uprave za urbanizam i komunalno-stambene poslove.

Razgovarala

Sonja Petrović

ANTRFILE

KO MOŽE, A KO NE DA LEGALIZUJE OBJEKAT

Predmet ozakonjenja mogu biti objekti izgrađeni bez građevinske dozvole, pomoćni objekti, objekti koji su u stepenu završenosti propisane ovim zakonom, objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju, objekti koji su na popisu građevinske inspekcije, objekti za koje nije okončan postupak upisa prava svojine i objekti na kojima je upisano pravo svojine, u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine, objekti koji se mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentima u poglede namene i spratnosti, objekti za koje vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu i izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radovi. Objekti koji mogu biti predmet ozakonjenja u zakonu su taksativno nabrojani, kao i oni koji ne mogu biti predmet ozakonjenja.

Ne mogu biti predmet ozakonjenja objekti koji su izgrađeni na selu do 1961. godine, odnosno 73. godine, objekti sa privremenom građevinskom dozvolom i objekti koji se koriste bez upotrebne dozvole. Ovi objekti će biti regulisani u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Zatim, objekti koji su izgrađeni na nepovoljnom tlu, objekti koji nisu izgrađeni od materijala koji obezbeđuje trajnost, objekti izgrađeni na površinama javne namene i u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru i u zoni zaštite javnog dobra i svi objekti izgrađeni posle satelitskog snimka, objekti za koje je u postupku legalizacije doneto pravosnažno rešenje kojim se zahtev odbija.

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*